1. No category

RADOVI
BIBLID: 0370-8179, 135(2007) 5-6, p. 275-279
UDC: 616.127-005.8-02:616.12-008.44
INFARKT MIOKARDA I NOĆNA HIPOKSEMIJA
Biqana PENČIĆ1, Milica DEKLEVA1, Vera ĆELIĆ1, Zorica RAŠIĆ2
1Kliničko-bolnički
centar „Dr Dragiša Mišović” – Dediwe, Beograd;
centar „Zemun”, Beograd
2Kliničko-bolnički
KRATAK SADRŽAJ
Uvod Ri­zik od kar­di­o­va­sku­lar­nog mor­bi­di­te­ta i mor­ta­li­te­ta po­ve­ćan je kod bo­le­sni­ka sa noć­nom in­ter­mi­tent­nom hi­
pok­se­mi­jom.
Ciq ra­da Ciq stu­di­je je bio da se is­pi­ta uti­caj in­ter­mi­tent­ne noć­ne hi­pok­se­mi­je na arit­mi­je ko­mo­ra i no­ve is­he­mij­ske
do­ga­đa­je kod bo­le­sni­ka s in­fark­tom mi­o­kar­da.
Me­tod ra­da Is­pi­ta­no je 77 bo­le­sni­ka (55,8±7,9 go­di­na) s in­fark­tom mi­o­kar­da, ali bez kom­pli­ka­ci­ja, hro­nič­ne bo­le­sti
plu­ća i pa­to­lo­škog pri­ti­ska ga­so­va u bud­nom sta­wu. Kod svih is­pi­ta­ni­ka su ura­đe­ne noć­na puls­na ok­si­me­tri­ja i dva­de­set­
če­tvo­ro­ča­sov­na elek­tro­kar­di­o­gra­fi­ja. Bo­le­sni­ci su svr­sta­ni u dve gru­pe: gru­pu 1 su či­ni­li bo­le­sni­ci sa hi­pok­se­mi­jom,
a gru­pu 2 bo­le­sni­ci s iz­o­stan­kom hi­pok­se­mi­je. Uku­pan broj ko­mor­skih eks­tra­si­sto­la (VES), mak­si­ma­lan broj VES to­kom jed­
nog ča­sa (VES/č), uče­sta­lost VES Lown ska­le ve­ća od 2 (VES Lown>2), kao i uče­sta­lost de­pre­si­je ST seg­men­ta ana­li­zi­ra­ni su
za noć­ni pe­riod (22-6 ča­so­va), dnev­ni pe­riod (6-22 ča­sa) i za sva 24 ča­sa.
Re­zul­ta­ti Is­pi­ta­ni­ci obe gru­pe su bi­li slič­ni po sta­ro­sti, po­lu, stan­dard­nim fak­to­ri­ma ri­zi­ka i ja­či­ni in­fark­ta.
Gru­pe se ni­su raz­li­ko­va­le po ukup­nom bro­ju VES u ana­li­zi­ra­nim pe­ri­o­di­ma. Mak­si­ma­lan broj VES/č u to­k u no­ći bio je ne­
zna­čaj­no ve­ći kod is­pi­ta­ni­ka gru­pe 1 (p=0,084). Mak­si­ma­lan broj VES/č se ni­je raz­li­ko­vao zna­čaj­no iz­me­đu gru­pa ka­da su u
pi­ta­wu vred­no­sti iz­ra­ču­na­te za dnev­ni pe­riod, od­no­sno za 24 ča­sa. VES Lown>2 je no­ću bio zna­čaj­no če­šći u gru­pi 1 (25%
pre­ma 0%; p=0,002). Uče­sta­lost VES Lown>2 u to­k u dnev­nog pe­ri­o­da i to­kom 24 ča­sa ni­je se raz­li­ko­va­la zna­čaj­no iz­me­đu gru­
pa. Uče­sta­lost de­pre­si­je ST seg­men­ta je bi­la slič­na u obe gru­pe.
Za­k qu­čak Noć­na hi­pok­se­mi­ja je bi­la po­ve­za­na sa slo­že­nim arit­mi­ja­ma ko­mo­ra kod bo­le­sni­ka s in­fark­tom mi­o­kar­da.
Kquč­ne re­či: in­farkt mi­o­kar­da; hi­pok­se­mi­ja; arit­mi­ja
UVOD
Uče­sta­la in­ter­mi­tent­na noć­na hi­pok­se­mi­ja iza­
zva­na po­re­me­ća­ji­ma di­sa­wa to­kom spa­va­wa mo­že bi­
ti po­ve­za­na s po­ve­ća­nim ri­zi­kom za na­sta­nak kar­di­
o­va­sku­lar­nog mor­bi­di­te­ta i mor­ta­li­te­ta [1, 2]. Kod
bo­le­sni­ka sa po­re­me­ća­jem di­sa­wa to­kom spa­va­wa i
ko­ro­nar­nom bo­le­šću ta­ko­đe se če­šće ja­vqa­ju kom­
pli­ka­ci­je ko­ro­nar­ne bo­le­sti, kao što su arit­mi­je,
sla­bost sr­ca, pa i smrt [3, 4]. In­ter­mi­tent­na hi­pok­
se­mi­ja udru­že­na s ra­znim pa­to­fi­zi­o­lo­škim me­ha­
ni­zmi­ma zna­čaj­no uti­če na funk­ci­ju en­do­te­la i kar­
di­o­va­sku­lar­nu auto­nom­nu re­gu­la­ci­ju, a mo­že iza­zva­
ti ubr­za­nu ate­ro­skle­ro­zu i he­mo­di­nam­ske po­re­me­
ća­je [5, 6].
CIQ RADA
Ciq stu­di­je je bio da se is­pi­ta uti­caj in­ter­mi­
tent­ne noć­ne hi­pok­se­mi­je na na­sta­nak arit­mi­ja ko­
mo­ra i no­vih is­he­mij­skih do­ga­đa­ja kod bo­le­sni­ka s
in­fark­tom mi­o­kar­da.
METOD RADA
Bolesnici
Is­pi­ti­va­we je ob­u ­hva­ti­lo 77 bo­le­sni­ka (65 mu­
ška­ra­ca), pro­seč­ne sta­ro­sti od 55,8±7,9 go­di­na, ko­ji
su bol­nič­ki le­če­ni zbog akut­nog in­fark­ta mi­ok­ ar­da
sa ST ele­va­ci­jom [7]. Kri­te­ri­ju­mi za is­kqu­če­we bo­
le­sni­ka iz stu­di­je bi­li su: sta­rost pre­ko 70 go­di­na,
zna­ci sla­bo­sti sr­ca, ejek­ci­o­na frak­ci­ja le­ve ko­mo­re
ma­wa od 45%, atri­jal­na fi­bri­la­ci­ja, od­no­sno fla­ter,
hro­nič­na bo­lest plu­ća i vred­no­sti par­ci­jal­nog pri­
ti­ska ki­se­on
­ i­ka i ugqen-di­ok­si­da ar­te­rij­ske kr­vi u
dnev­nom pe­ri­o­du ko­je uka­zu­ju na obo­qe­we. Na osno­
vu di­jag­no­sti­ko­va­ne in­ter­mi­tent­ne noć­ne hi­pok­se­
mi­je, is­pi­ta­ni­ci su svr­sta­ni u dve gru­pe: gru­pu 1 su
či­ni­la 44 bo­le­sni­ka sa hi­pok­se­mi­jom (57,1%), dok su
gru­pu 2 či­ni­la 33 bo­le­sni­ka kod ko­jih je hi­pok­se­mi­
ja iz­o­sta­la (42,9%).
Dnev­na po­spa­nost je pro­ce­we­na na osno­vu Ep­vor­
to­ve (Ep­worth) ska­le po­spa­no­sti (ESS) [8]. Ve­li­či­na
in­far­ktne zo­ne je od­re­đe­na na osno­vu naj­ve­će vred­no­
sti kre­a­tin-ki­na­ze, bro­ja Q zu­ba­ca na elek­tro­kar­di­
o­gra­mu (EKG) na ot­pu­stu i in­dek­sa seg­ment­ne po­kre­
tqi­vo­sti zi­do­va mi­o­kar­da le­ve ko­mo­re (WMSI). Eho­
kar­di­o­graf­ska me­re­wa su ura­đe­na pri­me­nom stan­
dard­ne dvo­di­men­zi­o­nal­ne teh­ni­ke, a ejek­ci­o­na frak­
ci­ja le­ve ko­mo­re je od­re­đe­na primenom Simp­so­no­vog
(Simp­son) me­to­da [9].
Pulsna oksimetrija
Me­re­we za­si­će­no­s ti (sa­tu­ra­ci­je) he­mo­glo­bi­na
ki­se­on
­ i­kom (SpO2) u ar­te­rij­skoj kr­vi tran­sku­ta­nim
puls­nim ok­si­me­trom (Schil­ler, Ma­si­mo SET MS-1) oba­
vqa­no je od 22 ča­sa do šest ča­so­va uju­tro. Na prst
ša­ke je po­sta­vqan sen­zor, ko­ji je me­re­wa SpO2 vr­šio
sva­ke dve se­kun­de. Ana­li­zi­ra­ni su sle­de­ći pa­ra­me­
tri: osnov­ne vred­no­sti SpO2, naj­ma­we vred­no­sti SpO2,
po­sto­ja­we i tra­ja­we hi­pok­se­mi­je (SpO2<90%) [10].
275
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
Dvadesetčetvoročasovni Holter EKG
Dva­de­set­če­tvo­ro­ča­sov­ni Hol­ter EKG je ura­đen tre­
će ne­de­qe bol­nič­kog le­če­wa pri­me­nom mo­di­fi­ko­va­
nih od­vo­da (V2, V5) apa­ra­ta Del Mar Avi­o­nics, uz isto­
vre­me­nu puls­nu ok­si­me­tri­ju i pret­hod­ni (48-ča­sov­
ni) pre­kid me­di­ka­ment­ne te­ra­pi­je. Iz 24-ča­sov­nog
EKG za­pi­sa su, po­sle naknadne ko­rek­ci­je, ana­li­zi­ra­
ni sle­de­ći pa­ra­me­tri: uku­pan broj ko­mor­skih eks­tra­
si­sto­la (VES), mak­si­ma­lan broj VES u to­ku jed­nog ča­
sa (VES/č), slo­že­ni ko­mor­ski po­re­me­ća­ji rit­ma VES
Lown ska­le ve­ći od 2, no­ve is­he­mij­ske epi­zo­de pre­ma
usvo­je­nim stan­dar­di­ma [11]. Svi pa­ra­me­tri su ana­li­
zi­ra­ni za 24-ča­sov­ni pe­riod sni­ma­wa EKG, za dnev­ni
(6-22 ča­sa) i noć­ni pe­riod (22-6 ča­so­va).
Za sta­ti­stič­ku ob­ra­du po­da­ta­ka ko­ri­šćen je pro­
gram­ski pa­ket SPSS 10.0. Po­red me­to­da de­skrip­tiv­ne
sta­ti­sti­ke, u ra­du su ko­ri­šće­ni i: Stu­den­tov t-test,
Man–Vit­ni­jev (Mann–Whit­ney) U-test, χ2-test ili
Fi­še­rov (Fis­her) test tač­ne ve­ro­vat­no­će, Pir­so­nov
(Pe­ar­son) ko­e­fi­ci­jent i me­tod mul­ti­va­ri­jant­ne lo­
gi­stič­ke re­gre­si­je. Kri­te­ri­jum za sta­ti­stič­ku zna­
čaj­no­st bi­la je ve­ro­vat­no­ća p<0,05.
REZULTATI
Osnov­ne vred­no­s ti SpO2 bi­le su u in­ter­va­lu
94-99%, pro­seč­na vred­nost je bi­la 96,4±1,3% kod is­
pi­ta­ni­ka sa hi­pok­se­mi­jom (gru­pa 1) i ni­je za­be­le­že­
na sta­ti­stič­ki zna­čaj­na raz­li­ka (p=0,055) u od­no­su
na osnov­ne vred­no­sti SpO2 (97,0±1,2%) kod is­pi­ta­ni­
ka kod ko­jih je in­ter­mi­tent­na hi­pok­se­mi­ja iz­o­sta­la
(gru­pa 2). Pro­seč­na mi­ni­mal­na vred­nost SpO2 bi­la je
88,7±0,6% (87-89%), dok je hi­pok­se­mi­ja u pro­se­ku tra­
ja­la 83,7±32,9 mi­nu­ta (10-127 mi­nu­ta).
De­mo­graf­ske i kli­nič­ke od­li­ke is­pi­ta­ni­ka dve
gru­pe ni­su se sta­ti­s tič­ki zna­čaj­no raz­li­ko­va­le.
Starost (godine)
Age (years)
Pol – muškarci (%)
Gender – male (%)
Hereditet (%)
Heredity (%)
Arterijska hipertenzija (%)
Arterial hypertension (%)
Dijabetes melitus (%)
Diabetes mellitus (%)
Hiperlipoproteinemija (%)
Hyperlipoproteinaemia (%)
Indeks telesne mase (kg/m2)
Body mass index (kg/m2)
Pušewe (%)
Smoking (%)
Obim vrata (cm)
Neck circumference (cm)
ESS
ESS>6
Grupa 1
Group 1
(n=44)
Grupa 2
Group 2
(n=33)
p
56.9±6.7
54.2±9.2
0.129
36 (81.8)
29 (87.9)
0.468
29 (65.9)
22 (66.7)
1.00
30 (68.2)
19 (57.6)
0.351
9 (20.4)
8 (24.2)
1.00
21 (47.7)
13 (39.4)
0.321
27.6±4.3
27.1±4.8
0.640
25 (56.8)
24 (72.7)
0.231
43.5±3.5
42.7±2.6
0.253
7.0±3.1
26 (59.1)
4.7±3.2
6 (18.2)
0.002
0.000
ESS – Epvortova skala pospanosti
ESS – Epworth sleepiness score
276
TABELA 2. Veličina infarkta kod bolesnika sa hipoksemijom i
bez we.
TABLE 2. Infarction size in patients with and without hypoxaemia.
Parametar
Parameter
Kreatin-kinaza (U/l)
Creatine kinase (U/l)
Broj Q zubaca
Number of Q waves
Indeks segmentne
pokretqivosti zidova
miokarda leve komore
Wall motion score index
Ejekciona frakcija
leve komore
Left ventricular ejection
fraction
Grupa 1
Group 1
(n=44)
Grupa 2
Group 2
(n=33)
p
789±253.5
904.9±378.9
0.547
2.3±1.2
2.4±1.5
0.630
1.5±0.2
1.6±0.2
0.200
51.5±11.0
52.1±5.7
0.789
TABELA 3. Aritmije komora kod bolesnika s noćnom hipoksemi­
jom i bez we.
TABLE 3. Ventricular arrhythmias in patients with and without nocturnal hypoxaemia.
Parametar
Parameter
TABELA 1. Demografske i kliničke odlike bolesnika.
TABLE 1. Demographic and clinical characteristics of patients.
Odlike
Characteristics
Pro­seč­ne vred­no­sti pre­ma ESS bi­le su 7,0±3 kod is­
pi­ta­ni­ka gru­pe 1, od­no­sno 4,7±3,2 kod is­pi­ta­ni­ka
gru­pe 2 (p=0,002); uče­sta­lost vred­no­sti ve­ćih od 6
pre­ma po­me­nu­toj ska­li (ESS>6) bi­le su 59,1% u gru­
pi 1 u od­no­su na 18,2% u gru­pi 2, što je bi­lo sta­ti­
stič­ki zna­čaj­no (p=0,000) (Ta­be­la 1). Ve­li­či­na in­
far­ktnog pod­ruč­ja je bi­la slič­na u obe gru­pe is­pi­
ta­ni­ka (Ta­be­la 2).
Uku­pan broj VES u to­ku 24 ča­sa, uku­pan broj VES za
vre­me dnev­nog pe­ri­o­da, od­no­sno to­kom no­ći ni­su se
zna­čaj­no sta­ti­stič­ki raz­li­ko­va­li iz­me­đu gru­pa. Kod
is­pi­ta­ni­ka obe gru­pe sli­čan je bio i mak­si­mal­ni
broj VES/č za­be­le­že­nih za pe­riod od 24 ča­sa, od­no­
sno to­kom dnev­nog pe­ri­o­da. Mak­si­mal­ni broj VES/č
za­be­le­že­nih u to­ku no­ći bio je ne­što ve­ći kod bo­le­
sni­ka gru­pe 1, ma­da ne sta­ti­stič­ki zna­čaj­no (5,3±7,1
pre­ma 2,4±2,5; p=0,084). Uče­sta­lost VES Lown ska­le>2
24 časa
24 hours
Dnevni
VES (%)
period
VPC (%)
Daytime
Noćni
period
Nocturnal
24 časa
24 hours
Dnevni
VES/č (%)
period
VPC/h (%)
Daytime
Noćni
period
Nocturnal
24 časa
24 hours
Dnevni
VES Lown >2 (%) period
VPC Lown >2 (%) Daytime
Noćni
period
Nocturnal
Grupa 1
Group 1
(n=44)
Grupa 2
Group 2
(n=33)
p
162.7±190.6 138.7±174.2
0.481
109.3±131.8
93.8±123.7
0.296
53.3±64.0
44.9±54.8
0.503
10.3±12.3
6.2±7.0
0.161
9.7±12.3
6.1±7.1
0.189
5.3±7.1
2.4±2.5
0.084
21 (47.7)
13 (39.4)
0.496
16 (36.4)
13 (39.4)
0.816
11 (25)
0
0.002
VES – komorske ekstrasistole
VPC – ventricular premuture complex
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
se ni­je zna­čaj­no raz­li­ko­va­la iz­me­đu gru­pa za pe­riod
od 24 ča­sa i dnev­ni in­ter­val. U to­ku no­ći sta­ti­stič­
ki zna­čaj­no ve­ći broj bo­le­sni­ka gru­pe 1 je imao VES
Lown>2 (25% pre­ma 0%; p=0,002) (Ta­be­la 3).
Sta­ti­stič­ki zna­čaj­na raz­li­ka ni­je za­be­le­že­na ka­
da je reč o uče­sta­lo­sti de­pre­si­je ST seg­men­ta u to­ku
24 ča­sa, ni­ti za vre­me dnev­nog i noć­nog pe­ri­o­da kod
is­pi­ta­ni­ka obe gru­pe (Ta­be­la 4). Ni­je utvr­đe­na ni
sta­ti­stič­ki zna­čaj­na ko­re­la­ci­ja iz­me­đu tra­ja­wa hi­
pok­se­mi­je i arit­mi­ja ko­mo­ra i de­pre­si­je ST seg­men­ta
(Ta­be­la 5). Na osno­vu mul­ti­ple lo­gi­stič­ke re­gre­si­je
(tzv. mo­del step­wi­se), ESS>6, VES Lown>2 i mak­si­mal­
ni broj VES/č u to­ku no­ći su iz­dvo­je­ni kao ne­za­vi­sni
pre­dik­to­ri noć­ne hi­pok­se­mi­je (Ta­be­la 6) [12].
TABELA 4. Učestalost depresije ST segmenta kod ispitanika obe
grupe.
TABLE 4. Rate of ST-segment depression in both groups of patients.
Depresija ST segmenta (%)
ST-segment depression (%)
24 časa
24 hours
Dnevni period
Daytime
Noćni period
Nocturnal
Grupa 1
Group 1
(n=44)
Grupa 2
Group 2
(n=33)
p
15 (34.1)
8 (24.2)
0.582
9 (20.4)
5 (15.1)
0.550
9 (20.4)
5(15.1)
0.550
TABELA 5. Korelacija između trajawa hipoksemije i komorskih
aritmija i depresije ST segmenta.
TABLE 5. Correlation between duration of hypoxaemia and ventricular arrhythmias and ST-segment depression.
Parametar
Parameter
VES
VPC
VES/č
VPC/h
VES Lown >2
VPC Lown >2
Depresija ST segmenta
ST-segment depression
Dnevni
period
Daytime
0.024
0.880
0.109
0.482
0.175
0.256
-0.03
0.983
24 časa
24 hours
r
p
r
p
r
p
r
p
0.037
0.810
0.100
0.518
0.079
0.612
0.016
0.919
Noćni
period
Nocturnal
0.064
0.680
-0.091
0.558
0.045
0.773
0.004
0.982
VES – komorske ekstrasistole; r – Pirsonov koeficijent
VPC – ventricular premuture complex; r – Pearson’s coefficient
TABELA 6. Prediktori noćne hipoksemije.
TABLE 6. Predictors of nocturnal hypoxaemia.
Parametar
Parameter
VES/č (noćni period)
VPC/h (nocturnal)
VES Lown>2 (noćni period)
VPC Lown>2 (nocturnal)
ESS>6
B
SD
Exp (B)
p
0.151
0.069
1.145
0.046
0.144
0.118
0.355
0.001
1.871
0.545
6.499
0.000
VES – komorske ekstrasistole; ESS – Epvortova skala pospanosti
VPC – ventricular premuture complex; ESS – Epworth sleepiness score
DISKUSIJA
To­kom is­tra­ži­va­wa ana­li­zi­ran je na­laz 24-ča­sov­
nog Hol­ter EKG kod bo­le­sni­ka s in­fark­tom mi­ok­ ar­da
u od­no­su na po­sto­ja­we in­ter­mi­tent­ne noć­ne hi­pok­
se­mi­je, do­bi­je­ne na osno­vu isto­vre­me­ne puls­ne ok­si­
me­tri­je. Pre­ma ve­li­či­ni in­far­ktnog pod­ruč­ja, pro­
ce­we­nog na osno­vu EKG kri­te­ri­ju­ma, ak­tiv­no­sti en­
zi­ma i eho­kar­di­o­graf­skih po­ka­za­te­qa, bo­le­sni­ci s
in­ter­mi­tent­nom noć­nom hi­pok­se­mi­jom (gru­pa 1) se
ni­su zna­čaj­no raz­li­ko­va­li od bo­le­sni­ka kod ko­jih
je hi­pok­se­mi­ja iz­o­sta­la (gru­pa 2). U dru­gim stu­di­ja­
ma ne­ma po­da­ta­ka o ovim pa­ra­me­tri­ma in­fark­ta mi­
o­kar­da od ko­jih bi mo­gla da za­vi­si in­ter­mi­tent­na
noć­na hi­pok­se­mi­ja.
Ve­ća dnev­na po­spa­nost bo­le­sni­ka sa noć­nom hi­
pok­se­mi­jom mo­gla bi da uka­zu­je na po­re­me­ća­je di­sa­wa
to­kom spa­va­wa [8]. Re­zul­ta­ti ra­ni­jih stu­di­ja su po­ka­
za­li da po­sto­ji udru­že­nost ko­ro­nar­ne bo­le­sti i de­
sa­tu­ra­ci­je ok­si­he­mo­glo­bi­na iza­zva­ne po­re­me­ća­ji­ma
di­sa­wa to­kom spa­va­wa, ali je ma­wi broj is­tra­ži­va­
wa ob­u­hva­tio bo­le­sni­ke s akut­nim in­fark­tom mi­o­
kar­da [13, 14]. Naj­ma­we vred­no­sti SpO2 u to­ku spa­va­
wa (88,7%) za­be­le­že­ne kod na­ših bo­le­sni­ka ne­što su
ve­će ne­go kod is­pi­ta­ni­ka dru­gih stu­di­ja, što se mo­že
ob­ja­sni­ti či­we­ni­com da bo­le­sni­ci s in­su­fi­ci­jen­
ci­jom ra­da sr­ca, od­no­sno te­žim ob­li­kom po­re­me­ća­
ja di­sa­wa to­kom spa­va­wa ni­su bi­li ukqu­če­ni u na­še
is­tra­ži­va­we [15-17]. Mou (Mo­oe) i sa­rad­ni­ci [16] su
ta­ko­đe uka­za­li na po­ve­za­nost po­re­me­ća­ja di­sa­wa to­
kom spa­va­wa sa po­re­me­ća­ji­ma rit­ma u ko­mo­ra­ma kod
bo­le­sni­ka s ko­ro­nar­nom bo­le­šću. Na­še is­pi­ti­va­we
je po­ka­za­lo da je noć­na hi­pok­se­mi­ja zna­čaj­no i ne­za­
vi­sno od dru­gih de­mo­graf­skih i kli­nič­kih fak­to­ra
po­ve­za­na sa slo­že­nim arit­mi­ja­ma ko­mo­ra kod bo­le­
sni­ka s ne­dav­nim in­fark­tom mi­o­kar­da.
Hi­pok­se­mi­ja kod is­pi­ta­ni­ka na­še stu­di­je je do­ka­
za­na ko­ri­šće­wem puls­ne ok­si­me­tri­je, jed­no­stav­nog,
la­ko do­stup­nog i po­u­zda­nog me­to­da skri­nin­ga, na­ro­
či­to za sin­drom op­struk­tiv­ne ap­ne­je to­kom spa­va­wa
(OSAS), za­hva­qu­ju­ći vi­so­koj sen­zi­tiv­no­sti i spe­ci­
fič­no­sti. Mno­ge stu­di­je su po­ka­za­le da se sve bla­ge
i ume­re­ne de­sa­tu­ra­ci­je ok­si­he­mo­glo­bi­na mo­gu ot­kri­
ti puls­nom ok­si­me­tri­jom [18, 19].
Na­še is­tra­ži­va­we ni­je utvr­di­lo da po­sto­ji raz­
li­ka u bro­ju ukup­nih VES kod bo­le­sni­ka s in­fark­tom
mi­o­kar­da u od­no­su na noć­nu hi­pok­se­mi­ju. Kod is­pi­
ta­ni­ka s in­ter­mi­tent­nom hi­pok­se­mi­jom za­be­le­žen
je ne­što ve­ći mak­si­ma­lan broj VES/č u to­ku no­ći,
za raz­li­ku od is­pi­ta­ni­ka kod ko­jih je in­ter­mi­tent­
na noć­na hi­pok­se­mi­ja iz­os­ ta­la, ma­da ne sta­ti­sti­čki
zna­čaj­no (5,3±7,1 pre­ma 2,4±2,5; p=0,084). U stu­di­ji
Mo­ua i sa­rad­ni­ka [16], u ko­ju je ukqu­če­no 239 bo­le­
sni­ka s ne­sta­bil­nom an­gi­nom pek­to­ris, broj VES/č
je bio zna­čaj­no ve­ći kod bo­le­sni­ka s ko­ro­nar­nim bo­
le­sti­ma i po­re­me­ća­ji­ma di­sa­wa to­kom spa­va­wa ne­go
kod bo­le­sni­ka kod ko­jih po­re­me­ća­ji di­sa­wa to­kom
spa­va­wa ni­su za­be­le­že­ni (3,4 pre­ma 1,3; p<0,05). Ve­
ći broj VES/č u to­ku no­ći kod na­ših bo­le­sni­ka s hi­
pok­se­mi­jom, u po­re­đe­wu s re­zul­ta­ti­ma Mo­ua i sa­rad­
ni­ka, mo­že se ob­ja­sni­ti uki­da­wem te­ra­pi­je 48 ča­so­
va pred ukqu­če­we u is­pi­ti­va­we. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma
stu­di­je Ga­la­ci­jus-Jen­se­no­ve (Ga­la­ti­us-Jen­sen) i sa­rad­
ni­ka [20], po­re­me­ća­ji rit­ma ko­mor­skog po­re­kla bi­
li su udru­že­ni sa (isto­vre­me­nom) hi­pok­se­mi­jom kod
bo­le­sni­ka sa po­re­me­ća­ji­ma di­sa­wa to­kom spa­va­wa i
in­fark­tom mi­o­kar­da u akut­noj fa­zi.
Ako se po­sma­tra uče­sta­lost slo­že­nih VES Lown
ska­le >2, kod is­pi­ta­ni­ka na­še stu­di­je uoča­va se slič­
nost u obe gru­pe ne­za­vi­sno od utvr­đe­ne in­ter­mi­tent­
ne hi­pok­se­mi­je, ka­ko u ana­li­zi­ra­nom pe­ri­o­du od 24
277
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
ča­sa, ta­ko i to­kom dnev­nog in­ter­va­la. U noć­nom pe­ri­
o­du za­be­le­že­no je da sva­ki če­tvr­ti bo­le­snik s in­ter­
mi­tent­nom hi­pok­se­mi­jom ima VES Lown ska­le>2 (25%
pre­ma 0%; p=0,002). Pre­ma re­zul­ta­ti­ma dru­gih stu­di­
ja ko­je ni­su ob­u­hva­ti­le po­seb­no bo­le­sni­ke s ko­ro­nar­
nom bo­le­šću, već sa­mo is­pi­ta­ni­ke sa OSAS, pre­va­len­
ci­ja po­je­di­nač­nih VES bi­la je u in­ter­va­lu 20-67%, a
kom­plek­snih ko­mor­skih eks­tra­si­sto­la 3,9-60% [21].
Ve­će uče­sta­lo­sti arit­mi­ja ko­je su ob­ja­vi­li dru­gi is­
tra­ži­va­či od­no­se se na bo­le­sni­ke sa te­žim ob­li­kom
de­sa­tu­ra­ci­je ok­si­he­mo­glo­bi­na [22-24].
Uče­sta­lost no­vih is­he­mij­skih događaja kod is­pi­
ta­ni­ka na­še stu­di­je ni­je za­vi­sio od noć­ne hi­pok­se­
mi­je, ma­da se u ne­kim stu­di­ja­ma na­vo­di ve­za de­pre­si­je
ST seg­men­ta sa sma­we­wem SpO2 [25]. Tra­ja­we hi­pok­se­
mi­je ni­je uti­ca­lo zna­čaj­no na broj i slo­že­nost arit­
mi­ja ko­mo­ra, ni­ti na no­ve is­he­mij­ske događaje.
Uče­sta­li napadi noć­ne hi­pok­se­mi­je, po­ve­za­ni sa
po­ve­ća­wem sim­pa­tič­ke ak­tiv­no­sti i sma­we­wem ose­
tqi­vo­s ti ba­ro­re­flek­sa uz slo­že­ne he­mo­di­nam­ske
pro­me­ne, ukqu­ču­ju­ći i pro­me­ne pri­ti­ska u gru­di­ma
to­kom spa­va­wa, mo­gu do­pri­ne­ti pa­to­ge­ne­zi ek­to­pij­
ske ak­tiv­no­sti i is­he­mi­je mi­o­kar­da [1, 5, 26]. Dru­gi
me­ha­ni­zmi, kao što su po­re­me­ća­ji en­do­tel­ne funk­
ci­je, ok­si­da­tiv­ni stres, po­ve­ća­na agre­ga­ci­ja i ak­ti­
va­ci­ja trom­bo­ci­ta, kao i sma­we­na fi­bri­no­li­tič­ka
ak­tiv­nost, ta­ko­đe se mo­gu po­kre­nu­ti za vre­me in­ter­
mi­tent­ne hi­pok­se­mi­je [5, 27, 28].
ZAKQUČAK
Na­ši re­zul­ta­ti su po­ka­za­li po­ve­za­nost uče­sta­
le noć­ne hi­pok­se­mi­je i slo­že­nih arit­mi­ja ko­mo­ra
kod bo­le­sni­ka s in­fark­tom mi­o­kar­da. Na­da­mo se da
će se na­sta­vi­ti obim­ni­ja is­tra­ži­va­wa ko­ja pro­u­ča­
va­ju uti­caj noć­ne de­sa­tu­ra­ci­je, od­no­sno hi­pok­se­mi­je
iza­zva­ne po­re­me­ća­ji­ma di­sa­wa to­kom spa­va­wa na is­
he­mij­sku bo­lest sr­ca.
LITERATURA
1. Weiss JW, Launois SH, Anand A, et al. Cardiovascular morbidity
in obstructive sleep apnea. Prog Cardiovasc Dis 1999; 41:367-76.
2. Shahar E, Whitney C, Redline S, et al. Sleep-disordered breathing and cardiovascular disease. Am J Respir Crit Care Med 2001;
163:19-25.
3. Horner R. Arousal mechanisms and autonomic consequences. In: Pack A, editor. Sleep Apnea. Pathogenesis, Diagnosis and
Treatment. New York, Basel: Marcel Dekker; 2002. p.179-216.
4. Weiss JW, Launois SH, Anand A. Cardiorespiratory changes in sleepdisordered breathing. In: Kryger MH, Roth T, Dement WC, editors.
Principles and Practice of Sleep Medicine. 3rd ed. Philadelphia: WB
Saunders; 2000. p.853-68.
5. Nieto FJ, Herrington DM, Redline S, Benjamin EJ, Robbins JA. Sleep
apnea and markers of vascular endothelial function in a large community sample of older adults. Am J Respir Crit Care Med 2004;
169(3):354-60.
6. Leung R, Bradley D. Sleep apnea and cardiovascular disease. Am J
Respir Crit Care Med 2001; 164:2147-65.
278
7. Antman Em, Braunwald E. Acute miocardial infarction. In:
Braunwald E, Zipes D, Libby P, editors. Heart Disease, Textbook
of Cardiovascular Medicine. 6th ed. Philadelphia: WB Saunders
Company; 2001. p.1114-231.
8. Johns MW. A new method of measuring daytime sleepiness: the
Epworth Sleepiness Scale. Sleep 1991; 14:540-45.
9. Shiller N, Shah PM, Crawford M, et al. American Society of
Echocardiography Committee on Standards, Subcommitee on quantitation of two-dimensional echocardiograms. Recommendations
for quantitation of the left ventricle by two dimensional echocardiography. J Am Soc Echocardiography 1989; 2:358-67.
10. Kraiczi H, Caidahl K, Samuelsson A, et al. Impairment of vascular
endothelial function and left ventricular filling: Association with
the severity of apnea-induced hypoxemia during sleep. Chest 2001;
119(4):1085-91.
11. ACC/AHA/ACM-ASIM Guidelines for the Exercise Testing. A
Report of the American College of Cardiology/American Heart
Association Task Force on Practice Guidelines. J Am Coll Cardiol
1997; 33(1):260-315.
12. Penčić-Popović B. Elektrokardiografske promene u toku intermitentne hipoksemije za vreme spavanja u bolesnika sa koronarnom bolešću [doktorska disertacija]. Beograd: Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu; 2003. p.21-69.
13. Cilli A, Tatlicioglu T, Kokturk O. Nocturnal oxygen desaturation in
coronary artery disease. Jpn Heart J 1999; 40(1):23-9.
14. Hayashi M, Fujimoto K, Urushibata K, et al. Nocturnal oxygen
desaturation correlates with the severity of coronary atherosclerosis in coronary artery disease. Chest 2003; 124(3):936-41.
15. Tkacova R, Rankin F, Fitzgerald F, et al. Effects of continuous positive airway pressure on obstructive sleep apnea and left ventricular afterload in patients with heart failure. Circulation 1998; 98:
2269-75.
16. Mooe T, Franklin K, Wiklund U. Cardiac rhythm in patients with
sleep disordered breathing and coronary artery disease. Scand
Cardiovasc J 2000; 34:272-6.
17. Schafer H, Koehler U, Ploch T, et al. Sleep related myocardial
ischemia and sleep structure in patients with obstructive sleep
apnea and coronary heart disease. Chest 1997; 111:387-93.
18. Pepperell J, Davies J, Stradling J. Sleep studies for sleep apnoea.
Physiol Meas 2002; 23:39-74.
19. Rodriguez GM, deLucas RP, Sanchez MJ. Usefulness of the visual
analysis of night oximetry as a screening method in patients with
suspected clinical obstructive sleep apnea syndrome. Bronconeumol
1996; 32(9):437-41.
20. Galatius-Jensen S, Hansen J, Rasmussen V, et al. Nocturnal hypoxemia after myocardial infarction : association with nocturnal myocardial ischemia and arrhythmias. Br Heart J 1994; 72:23-30.
21. Gillis A. Cardiac arrhythmias. In: Kryger MH, Roth T, Dement
WC, editors. Principles and Practice of Sleep Medicine. 3rd ed.
Philadelphia: WB Saunders; 2000. p.1014-29.
22. Flemons WW, Remmers JE, Gillis AM. Sleep apnea and cardiac
arrhythmias: is there a relationship? Am Rev Respir Dis 1993; 148:
618-21.
23. Miller WP. Cardiac arrhythmias and conduction disturbances in
sleep apnea syndrome. Am J Med 1982; 73:317-21.
24. Donne R, Eslami S, Mancini D, et al. Nocturnal cardiac rhythm disturbances in obstructive sleep apnoea syndrome. 12th ERS Annual
Congress, Sweden. Eur Resp J 2002; 20(38S):293.
25. Moe T, Franklin KA, Wiklund U, et al. Sleep-disordered breathing
and myocardial ischemia in patients with coronary artery disease.
Chest 2000; 117(6):1597-602.
26. Penzel T, Kantelhardt JW, Lo CC, et al. Dynamics of heart rate
and sleep stages in normals and patients with sleep apnea. Neuro­
psycho­pharmacology 2003; 28(1):S48-53.
27. von Kanel R, Dimsdale JE. Hemostatic alterations in patients with
obstructive sleep apnea and the implications for cardiovascular disease. Chest 2003; 124(5):1956-67.
28. Shamsuzzaman AS, Gersh BJ, Somers VK. Obstructive sleep
apnea: implications for cardiac and vascular disease. JAMA 2003;
290(14):1906-14.
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
MYOCARDIAL INFARCTION AND NOCTURNAL HYPOXAEMIA
Biljana PENČIĆ1, Milica DEKLEVA1, Vera ĆELIĆ1, Zorica RAŠIĆ2
1Clinical
Centre “Dr Dragiša Mišović” – Dedinje, Belgrade; 2Clinical Centre “Zemun”, Belgrade
Introduction There is an increased risk of cardiovascular morbidity and mortality in patients with nocturnal intermittent
hypoxaemia.
Objecive The aim of this study was to evalute the influence of
nocturnal hypoxaemia on ventricular arrhythmias and myocardial ischaemia in patients with myocardial infarction (MI).
Method We studied 77 patients (55.8±7.9 years) with MI free
of complications, chronic pulmonary diseases, abnormal awake
blood gases tension. All patients underwent overnight pulse
oximetry and 24-hour electrocardiography. Patients were divided into two groups according to nocturnal hypoxaemia.Total
number of ventricular premature complex (VPC); maximal VPC/h;
incidence of VPC Lown class>2 and occurrence of ST-segment
depression were analysed for nocturnal (10 PM to 6 AM), daytime
(6 AM to 22 PM) periods and for the entire 24 hours.
Results Both groups were similar in age, gender, standard risk
factors, myocardial infarction size and did not differ in VPC during the analysed periods. The number of nocturnal maximal
VPC/h was insignificantly greater in group 1 (with hypoxaemia)
compared to group 2 (without hypoxaemia), (p=0.084). Maximal VPC/h did not differ significantly either for daytime or for 24
hours among the groups. Nocturnal VPC Lown>2 were significantly more frequent in group 1 (25% vs 0%, p=0.002). The incidence of VPC Lown>2 was similar during the daytime, and during 24 hrs in both groups. Occurrence of ST-segment depression did not differ between groups 1 and 2.
Conclusion Nocturnal hypoxaemia was associated with complex nocturnal ventricular arrhythmias in patients with MI.
Key words: myocardial infarction; hypoxaemia; arrhythmia
Biljana PENČIĆ
Kardiološko odeljenje
Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović” – Dedinje
Heroja Milana Tepića 1, 11000 Beograd
Tel.: 011 2677 122
Faks: 011 2667 029
E-mail: [email protected]
* Rukopis je dostavqen Uredništvu 17. 5. 2006. godine.
279