Bilten, junij 2015
BILTEN JUN 2015. SADRŽAJ UVODNA REČ 2 DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SPK 2 AKTIVNOSTI SPK 3 OD APRILA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI 3 NOVI ČLANOVI 7 PRIJATELJI KLUBA 7 INTERVJU 8 STEVAN NIKČEVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA 8 PRIVREDA 12 INTERVJU: MIODRAG STOJKOVIĆ, DIREKTOR ETI B 12 INTERVJU: ZORAN ŽMAVC, FINANSIJSKI DIREKTOR DHL SRBIJA 15 SAOP 18 AKTUELNOSTI 19 PETAR VASIĆ: 5 NOVIH PRAVILA MARKETINGA ZA 2015 19 VISAN 20 SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA 21 PROF. DR MAJA ĐUKANOVIĆ: SLOVENAČKI U SRBIJI 21 ZAKONODAVSTVO 22 NOVI ZAKONI 22 TURIZAM 23 NA VRHU JADRANA - PORTOROŽ I PIRAN – BERNARDIN GROUP MICE 23 U GUČI TRUBA NAJBOLJE ZVUČI! 24 BANJSKI KOMPLEKS HEVIZ 25 HUNGUEST HOTEL FREYA 26 ZDRAV ŽIVOT 27 DON DON, LIDER U PEKARSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE 27 MAGIČNI NAPITAK 27 ODMOR UZ KNJIGU 28 ALEKSANDAR DIKLIĆ: BEOGRAD – VEČITI GRAD 28 LAGUNA 29 1/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. UVODNA REČ DANIJELA FIŠAKOV, predsednica SPK Uvaženi članovi, dragi prijatelji, Spoštovani člani, dragi prijatelji, I u drugom kvartalu smo nastavili sa našim druženjima. Družili smo se na osam naših događaja, a prisustvovali smo na još tri događaja međunarodnog karaktera. Tudi v drugem kvartalu smo nadaljevali z našimi druženji. Družili smo se na osmih naših dogodkih in se udeležili še treh mednarodnih dogodkov. Na kraju drugog kvartala Klub već broji 124 člana što znači da se nastavlja trend rasta. Zahvaljujem se novim članovima koji su prepoznali našu energiju, posvećenost i želju da zajedno uradimo još mnogo više. Na koncu drugega kvartala šteje Klub že 124 članov, kar predstavlja nadaljevanje tren-da rasti. Zahvaljujem se novim članom, ki so prepoznali našo energijo, predanost in željo, da skupaj naredimo mnogo več. Novost u Klubu je formiranje sekcija. Prva je, u skladu sa iskazanim potrebama i željama, osnovana sekcija „Industrija“ koja okuplja članove koji deluju u industriji i oblasti informacionih tehnologija. Cilj sekcija je da članice koje imaju slične interese, probleme i ideje zajedničkim delovanjem brže dođu do pozitivnih rezultata. U budućnosti će se osnovati i sekcije drugih delatnosti. Novost v Klubu je ustanavljanje sekcij. Prva ustanovljena sekcija, na osnovi iskazanih potreb in želja je sekcija „Industrija“, ki združuje člane, ki delujejo v industriji in informacijskih tehnologijah. Cilj sekcije je, da člani, ki imajo podobne interese, težave in ideje, s skupnim delovanjem hitreje pridejo do pozitivnih rezultatov. V prihodnosti se bodo ustanovile še sekcije drugih dejavnosti. Srbija se veoma zalaže da Evropska Unija što pre počne sa pregovorima o punopravnom članstvu Srbije u EU. Slovenija je članica već 11 godina. Dugogodišnji dobri ekonomski i po-litički odnosi između Slovenije i Srbije dopri-nose velikoj želji Slovenije da Srbiji prenese svoja iskustva stečena u procesu pristupanja. U tom smislu, Klub će se i dalje truditi da se iskustva, prilike, mogućnosti koje nudi Evrop-ska unija, a posebno načini dobijanja sred-stava iz EU fondova, predstave na klupskim događajima od strane eksperata, odnosno poznavalaca situacije i odnosa u EU. Srbija si zelo prizadeva, da se čimprej začnejo pogajanja z Evropsko unijo o polnopravnem članstvu Srbije v EU. Slovenija je članica že 11 let. Dolgoletni dobri gospodarski in politični odnosi med Slovenijo in Srbijo, prispevajo k želji Slovenije, da Srbiji prenese svoje izkušnje, pridobljene v pristopnem procesu. V tem smislu se bo Klub še naprej prizadeval, da izkušnje, možnosti, priložnosti, ki jih ponuja Evropska unija, in zlasti načine črpanja sredstev iz skladov EU, predstavi na klubskih dogodkih od strani strokovnjakov oziroma poznavalcev razmer in odnosov v EU. Još jednom pozivam sve članove da intenzivno učestvuju u aktivnostima Kluba i da šire utiske o našem radu, naročito pozitivne, kako bismo bili brojniji, a time i jači. Še enkrat vabim vse člane, da intenzivno sodelujejo v aktivnostih Kluba in da prenašajo vtise o našem delu, še posebaj pozitivne in s tem pripomorejo, da bi bili še številčnejši in močnejši. Želim vam prijatan godišnji odmor i da ga provedete onako kako ste isplanirali. Do jeseni, Želim vam prijeten poletni dopust in da bi ga preživile, kot ste načrtovali. Do jeseni, 2/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. AKTIVNOSTI SPK OD APRILA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI Aprilski sastanak Kluba, na kome smo ugostili predstavnike Uprave carina, u čije ime su Danka Jovanović, Aleksandra Ilić, Vladimir Filipović i Veselin Milošević govorili o temama koje su članove kluba najviše zanimale: o pojednostavljenim carinskim postupcima, novom kompjuterizovanom tranzitnom sistemu (NKTS), o privremenom uvozu opreme, postupku aktivnog oplemenjavanja, o zahtevu za preduzimanje mera zaštite prava intelektualne svojine, postupku sprovođenja zaštite prava intelektu-alne svojine od strane carinskih organa i primeni panevropskih sporazuma o slobodnoj trgovini. Prisutne su pozdravili ovlašćena ministarka u Ambasadi Republike Slovenije, Liljana Figar Ferme, i Duško Marinković, pomoćnik direktora Uprave carina. Sastanak je održan u hotelu Queen ASTORIA Design Hotel. Aprilski sestanek kluba, na katerem je bila gost Carinska uprava, v imenu katere so Danka Jovanović, Aleksandra Ilić, Vladimir Filipović in Veselin Milošević govorili o temah, ki so bile najbolj zanimive članom kluba: poenostavljeni carinski postopki, nov računalniško voden tranzitni sistem, začasni uvoz opreme, postopek aktivno oplemenitenje, zahtevek za sprejetje ukrepov za zaščito pravic intelektualne lastnine, postopek uvajanja zaščite pravic intelektualne lastnine s strani carinskih organov, izvajanje panevropskih sporazumov o prosti trgovini. Goste sta nagovorila tudi pooblaščena ministrica Veleposlaništva Republike Slovenije Liljana Figar Ferme in Duško Marinković, pomočnik direktorja Ca-rinske uprave. Sestanek je bil v hotelu Queen ASTORIA Design Hotel. Aprilski radni doručak, pod pokroviteljstvom advokatske kancelarije ODI LAW FIRM, u čije ime je Iva Miščević predstavila novine u Zakonu o zapošljavanju stranaca u Republici Srbiji. Predstavljene su novine u ovoj oblasti, kao i posebno važna pitanja u vezi sa primenom ovog zakona, ali i izuzeci od primene, vrste radnih dozvola, postupak i način dobijanja radne dozvole, sa posebnim osvrtom na zapošljavanje državljana Slovenije u Srbiji. Aprilski delovni zajtrk, ki ga je gostila odvetniška družba ODI LAW FIRM, v imenu katere je Iva Miščevič predstavila novosti iz Zakona o zaposlovanju tujcev v Republiki Srbiji. Predstavljene so bile novosti s tega področja, izpostavljena so bila pomembna vprašanja v zvezi z izvajanjem tega zakona ter o vrstah delovnih dovoljenj, postopki in načini pridobitve delovnega dovoljenja, posebna pozornost pa je bila posvečena zaposlovanju državljanov Slovenije v Srbiji. Redovnu godišnju sednicu Skupštine Kluba, na kojoj je jednoglasno usvojen izveštaj o radu i finansijski izveštaj Kluba za 2014. godinu. Redno letno sejo Skupščine Kluba, na kateri je bilo soglasno sprejeto poročilo o delu in finančno poročilo Kluba za leto 2014. Panel-diskusiju „Snaga zajedničkog uspeha“ na 59. međunarodnom sajmu tehnike u suorganizaciji sa Ambasadom Republike Slovenije prilikom koje su predstavljeni primeri uspešne srpsko-slovenačke poslovne Panelno diskusijo »Moč skupnega uspeha« na 59. Mednarodnem sejmu tehnike v soorganizaciji z Veleposlaništvom Republike Slovenije, na kateri so bili predstavljeni primeri uspešnega srbsko-slovenskega 3/29 Na sadržaj BILTEN saradnje. Panel je otvorio Stevan Nikčević, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ističući značaj srpsko slovenačke privredne saradnje. Nikčević je pohvalio zalaganje Kluba za unapređenje ove saradnje. Panelisti su bili Ninko Tešić, generalni direktor Impol Sevala, Aca Zlatić, direktor Grah Automotiva, Tomaž Berginc, izvršni direktor ETI-ja, Damjan Klajnšek, prokurista Bimexa, Marko Krtolica, direktor Plamena i Dragan Boćanin, direktor Tehnoplasta. Moderator, Zoran Stanojević, je vodeći diskusiju pitao paneliste za njihova iskustva i utiske prilikom poslovanja u Srbiji, kako su se odlučili za poslovanje u Srbiji i šta je ono što izdvaja Srbiju kao tržište pogodno za investicije iz Slovenije ali i iz drugih država. Kao zaključci ovog panela izdvajaju se činjenice da je kvalitet robe postao gotovo potpuno izjednačen sa evropskim standardima kvaliteta i da je za uspešniju srpskoslovenačku saradnju potrebno smanjenje nameta, brži protok robe i materijala na carini, te edukacija državne i lokalnih uprava. Ono što su panelisti istakli kao prednosti Srbije u odnosu na tržište Slovenije su upravo srpski optimizam, otvorenost i direktnost u poslovanju, ali i veće tržište i odnosi koji ladaju na tržištu rada. JUN 2015. poslovnega sodelovanja. Diskusijo je odprl gospod Stevan Nikčević, državni sekretar Ministrstva za trgovino, turizem in telekomunikacije, ki je poudaril pomembnost srbsko slovenskega poslovnega sodelovanja. Nikčević je pohvalil predanost Kluba za izboljšanje slovensko-srbskega sodelovanja. Udeleženci diskusije so bili Ninko Tešić, generalni direktor Impol Sevala, Aca Zlatić, direktor Grah Automotiva, Tomaž Berginc, izvršni direktor ETI-ja, Damjan Klajnšek, prokurist Bimexa, Marko Krtolica, direktor Plamena in Dragan Boćanin, direktor Tehno-plasta. Moderator Zoran Stanojević je med drugim vprašal udeležence o njihovih izkušnjah in vtisih o poslovanju v Srbiji, kako so se odločili za poslovanje v Srbiji in kaj je to, kar Srbijo loči kot trg od drugih, ki je privlačen za naložbe iz Slovenije kot tudi iz drugih držav. Kot zaključki te panelne diskusije se izpostavljajo dejstva, da je kakovost blaga postala skoraj popolnoma enako primerljiva z evropskimi standardi kakovosti in da je za bolj uspešno srbsko-slovensko sodelovanje potrebno zmanjšati prispevke, hitrejši pretok blaga in materiala na carini ter edukacija državne kot tudi lokalnih uprav. To, kar so udeleženci diskusije izpostavili kot prednosti Srbije v primerjavi s slovenskim trgom, so srbski optimizem, odprtost, direktnost v poslovanju, ampak tudi večji trg in razmere, ki so na delovnem trgu. Poslovnu konferenciju u Novom Sadu Poslovno konferenco v Novem Sadu Društvo Slovenaca Kredarica iz Novog Sada već treću godinu zaredom organizuje manifestaciju Dani slovenačke kulture. Ovogodišnji Dani slovenačke kulture su organizovani krajem maja. Na inicijativu Kancelarije Vlade Republike Slovenije za Slovence u dijaspori njihov sadržaj je proširen na promociju slovenačke privrede i turizma i stvaranja mogućnosti bolje saradnje lokalne uprave Grada Novog Sada sa gradovi ma u Sloveniji. Družba Slovencev Kredarica iz Novega Sada je že tretje leto zapored organizirala manifestacijo „Dnevi slovenske kulture“, ki je ovega leta organizirana v maju. Na pobudo Urada Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu pa so bili letos Dnevi slovenske kulture, ki so potekali konec maja, razširjeni še na promocijo slovenskega gospodarstva in turizma ter s ponudbo za sodelovanje lokalne uprave Novega Sada z mesti v Sloveniji. 4/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. U okviru ove manifestacije održana je Stalna investiciona konferencija u čijoj su osnovi bila dva cilja. Prvi cilj bio je stvaranje uslova direktne saradnje gradonačelnika iz Slovenije sa gradonačelnikom Novog Sada i gradonačelnicima ostalih mesta u Vojvodini radi prenošenja iskustava u procesu pridruživanja EU. Drugi cilj bio je povezivanje privrednika iz Slovenije sa privrednicima iz Novog Sada i prenošenje iskustava pri realizaciji projekata finansiranih iz EU fondova koji se tiču banjskog i rekreativnog turizma, kao i razmena iskustva u zaštiti i plasiranju na tržište EU proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. V okviru te manifestacije je bila organizirana Stalna investicijska konferenca, ki je v osnovi imela dva namena. Osnovni namen je bil spodbujanje sodelovanja županov iz Slovenije z županom Novega Sada in župani drugih mest v Vojvodini, predvsem pri prenosu izkušenj v procesu pridružitve EU. Drugi namen pa je bilo povezovanje slovenskih gospodarstvenikov z gospodarstveniki iz Novega Sada in širše, zaradi prenosa izkušenj pri realizaciji projektov iz Evropskih skladov za finančno podporo termalnega in rekreativnega turizma in izmenjava izkušenj pri zaščiti blagovnih znamk izdelkov, njihovih virov in prodaje na trge EU. Pored velikog broja delegacija iz Slovenije konferenciji je prisustvovala i predsednica Slovenačkog poslovnog kluba, Danijela Fišakov, koja je predstavila brojne mogućnosti za saradnju privrednika iz Slovenije i Srbije u okviru aktivnosti koje Klub organizuje. Svi učesnici poslovne konferencije su se složili oko toga da svi parametri ukazuju na to da Slovenija i Srbija imaju izuzetne političke i privredne odnose koji se mogu okarakterisati kao najbolji u proteklih nekoliko decenija i da je takav trend treba da se nastavi. Poleg velikega števila delegacij iz Slovenije je na konferenci sodelovala tudi predsednica SPK, Danijela Fišakov, ki je predstavila možnosti za sodelovanje med gospodarstveniki iz Slovenije in Srbije, v okviru dejavnosti ki jih Klub organizira. Vsi udeleženci poslovne konference se strinjajo, da imata Slovenija in Srbija izjemne politične in gospodarske odnose, kar se lahko vidi že v dobrem sodelovanju na vseh področjih, in da je takšen trend potrebno izkoristiti za realizacijo čim višje projektov. Nakon završetka konferencije u Gradskoj kući učesnici su obišli štandove u Katoličkoj porti u Novom Sadu gde su se u organizaciji DS Kredarica predstavili kulturni, turistički i privredni poslanici iz Slovenije. Po končani konferenci v Mestni hiši so udeleženci obiskali stojnice v Katoliški porti, kjer so se v organizaciji DS Kredarica predstavili kulturni, turistični in gospodarski predstavniki iz Slovenije. Junski sastanak, na kome smo ugostili doc. dr Draška Veselinovića, predsednika UO Slovenačke poslovne i istraživačke asocijacije i profesorku Mirjanu Drakulić sa Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda. Gospodin Veselinović je govorio o različitim oblicima finansiranja iz fondova Evropske Unije i funkcionisanju briselske administracije. Nakon izlaganja gospodina Veselinovića članovi Kluba su imali priliku da saznaju nešto više o Fakultetu organizacionih nauka, sa kojim Klub od prošle godine ima potpisan sporazum o međusobnoj saradnji i o master studijama Menadžment u upravi koje organizuje zajedno sa Fakultetom za javnu upravu iz Ljubljane. Junijski sestanek, na katerem smo gostili doc. dr. Draška Veselinovića, predsednika Slovenskega gospodarskega in raziskovalnega združenja, in profesorico dr. Mirjano Drakulić iz Fakultete za organizacijske vede Beograd. Gospod Veselinović je govoril o različnih oblikah financiranja iz EU skladov in funkcioniranju Bruslja. Po predavanju gospoda Veselinovića so člani Kluba imeli priložnost, da izvejo več o Fakulteti za organizacijske vede, s katero ima Klub od lanskega leta podpisano pogodbo o medsebojnem sodelovanju ter o skupnem master študiju Menadžment v upravi, ki ga izvaja skupaj s Fakulteto za javno upravo iz Ljubljane. Sastanak je održan u hotelu Crystal, gde su članovi Kluba imali priliku da na koktelu održanom nakon predavanja uživaju u predivnom pogledu na Hram svetog Save. Sponzor koktela bile su Radgonske gorice. Sestanek je bil v hotelu Crystal, kjer so člani Kluba imeli priložnost, da na koktejlu uživajo v čudovitem razgledu na Svetišče svetega Save. Sponzor koktejla so bile Radgonske gorice. 5/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. Junski radni doručak, prilikom kojeg nas je ugostila advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić, u čije ime su Jelena Aleksić, Nevena Miladinović i Ivan Milošević predstavili veoma aktuelnu temu Sprečavanje zlostavljanja na radu, zaštita uzbunjivača i zaštita podataka o ličnosti. Junijski delovni zajtrk, ki ga je gostila odvetniška pisarna JPM Janković Popović Mitić, v imenu katere so Jelena Aleksić, Nevena Miladinović in Ivan Milošević predstavili zelo aktualno temo Preprečevanje zlorab pri delu, zaščita žvižgačev in zaščita osebnih podatkov. Gostima je odgovoreno na pitanja kako primeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koje su vrste uzbunjivanja i zaštita uzbunjivača, kakav je teret dokazivanja i naknada štete, kako sprečiti zlostavljanje na radu i koji su načini zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu, koje su obaveze i odgovornosti zaposlenih i pos-lodavaca, ali i na mnoga druga pitanja na temu mobinga. Gostom so odgovorili na vprašanja o tem, kako deluje Zakon o zaščiti osebnih podatakov v praksi, kakšne so vrste zlorabe in zaščita žvižgačev, kakšno je dokazno breme in odškodnina, kako preprečiti zlorabo pri delu in kateri so načini zlorabe pravic na zaščito od zlorabe pri delu in katere so obveznosti in odgovornosti zaposlenih in delodajalcev, ampak tudi na vsa ostala vprašanja v zvezi z mobingom. Drugi junski radni doručak, u organizaciji Confida Consulting-a, prilikom kojeg su članovima Kluba predstavljene poslednje izmene poreskih zakona. Tema radnog doručka je nosila naziv “Poreska kontrola – kako bezbedno kroz proceduru“. U toku ovog radnog doručka predstavljena su praktična uputstva i odgovori u vezi sa pitanjima kako se pripremiti za kontrolu od strane poreskih organa, na koje oblasti u kontroli obratiti pažnju i koja su prava i obaveze obveznika i poreskih organa u toku kontrole. Drugi junijski delovni zajtrk v organizaciji Confida Consulting-a, na katerem so bile članom Kluba predstavljene zadnje spremembe davčnih zakonov. Tema delovnega zajtrka je bila “Davčna kontrola – kako varno skozi postopek“. Predstavili so praktična navodila in odgovore v zvezi z vprašanji, kako se pripraviti na kontrolo s strani davčnih organov, na katera področja v kontroli morate biti še posebaj pozorni in katere so pravice in obveznosti davčnih zaveznikov in davčnih organov v procesu kontrole. Krstarenje beogradskim rekama koje je, pre svega, imalo za cilj prijatno druženje članova, pred letnju pauzu. Krstarenje je organizovano pod nazivom „Pogled sa reka na Beograd, večiti grad“. Članovi su zajedno uplovili u letnju pauzu uz pogled na Beograd i izvanredno vino i pršutu Radgonskih Gorica. Pored tradicionalnog druženja, dobre hrane i pića, ovoga puta su imali priliku i da uživaju u Križarjenje po beograjskih rekah, ki je imelo za cilj prijetno druženje članov pred poletno pavzo. Križarjenje je bilo organizirano pod imenom „Rečni razgled na Beograd, večno mesto“. Člani so skupaj odpluli v poletno pavzo, ob pogledu na Beograd ter ob izjemnem vinu iz Radgonskih Goric. Poleg tradicionalne zabave, dobre hrane in pijače, so imeli tokrat možnost uživati tudi ob prijetnem 6/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. prijatnom razgovoru sa poznatim beogradskim vodičem i istoričarem, Zoranom Ilićem, od koga su imali priliku da čuju puno zanimljivih činjenica o Beogradu koje im niko do sada nije ispričao ali i u razgovoru sa gospodinom Aleksandrom Diklićem, autorom knjige „Beograd, večiti grad“. pogovoru z znanim beograjskim turističnim vodičjem i povjesnikom, Zoranom Ilićem, ki jim je razkril nekatere beograjske skriv nosti, o katerih jim ni še nihče pripovedoval. Tudi pogovor z gospodom Aleksandrom Diklićem, avtorjem knjige „Beograd, večiti grad“, je bil več kot prijeten in zanimiv. NOVI ČLANOVI EVOLVEA D.O.O., razvoj IT softvera za biznis korisnike KARANOVIĆ & NIKOLIĆ, pravne usluge, privredno pravo KEMIS D.O.O., sakupljanje, prerada i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada N.T.S. D.O.O., informacione tehnologije REAL SECURITY D.O.O., distribucija na području pružanja bezbedne komunikacije podataka i strateški partner pri planiranju, izvedbi i održavanju celokupnih mrežnih rešenja UNION HOTELI D.D., hotelski ugostiteljski objekti PRIJATELJI KLUBA 7/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. INTERVJU STEVAN NIKČEVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Molimo Vas da nam kao državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i kao kopredsedavajući Mešovite komisije Srbije i Slovenije kažete kako ocenjujete privredne odnose između Slovenije i Srbije? Prosimo vas, da nam kot državni sekretar Ministrstva za trgovino, turizem in telekomunikacije, in kot sopredsednik Mešane komisije Srbije in Slovenije, poveste, kako ocenjujete gospodarske odnose med Srbijo in Slovenijo? Ekonomski odnosi između Republike Srbije i Republike Slovenije odvijaju se kroz trgovinsku razmenu i investicije i u stalnom su usponu, sa izuzetkom 2009. godine, zbog negativnog uticaja svetske ekonomske krize. Trgovinska razmena u periodu od 2004. do 2014. godine povećana je sa 400 na 800 mil. evra. U ukupnoj razmeni Republike Srbije sa svetom, u navedenom periodu, Republika Slovenija je stalno među prvih deset zemalјa. Konkretno, u 2014. godini, ukupna trgovinska razmena između dve zemlјe iznosila je 776,8 mil. evra, što je Republiku Sloveniju svrstalo na deveto mesto spolјnotrgovinskih partnera Republike Srbije. Naš izvoz iznosio je 353,6 mil. evra, a uvoz iz Republike Slovenije 423,2 mil. evra. U periodu januar-april 2015. godine bilateralna trgovinska razmena iznosila je 263,9 mil.evra, od toga naš izvoz 113 mil.evra, a uvoz iz Republike Slovenije 150,9 mil. evra. Na osnovu iznetog mogu reći da bilateralna trgovinska razmena ima stalan pozitivan trend rasta, ali da i dalje postoji potreba veće izbalansiranosti izvoza i uvoza. Naime i pored činjenice da je u poslednjih deset godina naš izvoz u Republiku Sloveniju povećan 4,3 puta još uvek nije otklonjen negativan trgovinski saldo koji postoji na našoj strani. Ekonomski odnosi med Republiko Srbijo in Republiko Slovenijo se realizirajo predvsem skozi trgovinsko menjavo in investicije in so v stalnem vzponu, z izjemo leta 2009, zaradi takratnega negativnega vpliva svetovne ekonomske krize. Trgovinska menjava je bila v obdobju med letom 2004 in 2014, povečana iz 400 na skoraj 800 milijonov evrov. V skupni svetovni menjavi Republike Srbije je v omenjenem obdobju Slovenija vseskozi med prvimi desetimi državami. Konkretno, v letu 2014, je skupna trgovinska menjava med državama znašala 776,80 mil. evrov, kar je Republiko Slovenijo uvrstilo na deveto mesto srbskih zunanje trgovinskih partnerjev. Znesek izvoza je bil 353,60 mil. evrov, uvoz iz Republike Slovenije pa 423,20 milijonov evrov. V obdobju med januarjem in aprilom letošnjega leta je bilateralna menjava znašala 263,90 mil. eur, od tega izvoz 113 milijonov, uvoz iz Slovenije pa 150,90 mil. eur. Na temeljih predstavljenega lahko povem, da ima bilateralna trgovinska izmenjava konstantno pozitivno rast, da pa še vedno obstaja potreba po večji izravnavi izvoza in uvoza. Kljub temu, da se je srbski izvoz v Republiko Slovenijo v zadnjih desetih letih povečal za 4,3-krat, ob tem še vedno ni izboljšana oziroma ukinjena negativna trgovinska bilanca, ki obstaja na srbski strani. Prema evidenciji SIEPA, koja vrši evidenciju prema zemlјi porekla kompanije koja je investirala, ukupna ulaganja slovenačkih preduzeća u Republici Srbiji od 2000. godine do sada iznose oko 1,1 mlrd. evra, po čemu Republika Slovenija zauzima 10. mesto kao zemlјa investitor u Republici Srbiji. Broj slovenačkih investicija se kreće oko 400, a približno 25.000 lјudi je po tom osnovu zaposleno. Po evidencah Siepe, ki podatke črpa po državah, iz katerih izhajajo podjetja, ki investirajo, je znesek skupnih vlaganj slovenskih podjetij v Srbiji od leta 2000 do danes že približno 1,1 milijarde evrov, tako da po tej statistiki Slovenija kot investitor zaseda deseto mesto. Število slovenskih vlaganj se giblje okoli števila 400, ob tem da je številka zaposlenih okoli 25.000. 8/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. Najvažniji slovenački investitori su Merkator, Merkur, Gorenje, IMPOL, Cimos itd. Najpomebnejši slovenski investitorji so Mercator, Merkur, Gorenje, Impol, Cimos itd. I pored zajedničke ocene o povoljnim i stabilnim kretanjima bilateralne ekonomske saradnje još uvek postoje brojne mogućnosti za proširenje i unapređenje. U tom smislu, istakao bih da je konkretizacija saradnje moguća u sektorima: infrastrukturnog povezivanja, saobraćaju, energetici, IT, polјoprivredi i zaštiti životne sredine, građevinarstvu, turizmu i saradnji na trećim tržištima. Kljub skupni oceni o zadovoljivih in stabilnih gibanjih bilateralnega ekonomskega sodelovanja še vedno obstajajo številne priložnosti za širitev in izboljšavo. V tem pogledu bi rad poudaril, da je konkretizacija sodelovanja možna predvsem v naslednjih sektorjih: infrastrukturi, prometu, energetiki, IT-u, poljedelstvu in zaščiti okolja, gradbeništvu, turizmu in sodelovanju na trgih tretjega sveta. Krajem juna će biti zasedanje Mešovite komisije u Beogradu. Šta je ono što će srpska strana istaći na zasedanju? Kakva su očekivanja u vezi sa zasedanjem, koje konkretne rezultate očekujete? Konec junija bo zasedanje mešane komisije v Beogradu. Kaj je tisto, kar bo na srečanju poudarila srbska stran? In kakšna so sploh pričakovanja v povezavi s tem, pričakujete kakšne konkretne rezultate? Redovna zasedanja Mešovite komisije za ekonomsku saradnju značajno doprinose unapređenju ekonomske saradnje. Mešovita komisija je formirana na osnovu bilateralnog sporazuma o ekonomskoj saradnji, zaključenog 2001. godine. Do sada je održano pet zasedanja, poslednje, peto po redu, juna prošle godine u Kranju, a sledeće se održava u Beogradu, 30.juna i 1.jula 2015. godine. Redna zasedanja mešane komisije za ekonomsko sodelovanje bistveno prispevajo k izboljšanju njenega delovanja. Mešana komisija je bila ustanovljena na podlagi bilateralnega sporazuma o ekonomskem sodelovanju, zaključenega leta 2001. Do danes je bilo organiziranih pet zasedanj, zadnje, peto, junija lanskega leta v Kranju, naslednje pa bo v Beogradu od 30. 6. do 1. 7. 2015. Cilј predstojećeg zasedanja je analiza aktuelnih pitanja bilateralnih trgovinsko-ekonomskih odnosa i identifikovanje zajedničkih aktivnosti u cilјu njihovog unapređenja u narednom periodu. Prioriteti srpske strane su: Cilj prihajajočega zasedanja je predvsem analizirati aktualna vprašanja bilateralnih trgovinsko-ekonomskih odnosov in identificirati skupne dejavnosti s ciljem njihovega izboljšanja v naslednjem obdobju. Prednostne naloge srbske strani so: - promovisanje mogućnosti za ulaganja u Republiku Srbiju radi formiranja zajedničkih preduzeća i njihovog nastupa na trećim tržištima, posebno imajući u vidu bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom RF, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, ali i sa EU, CEFTA i EFTA; (prevashodno ulaganja u prehrambenu industriju, industriju saobraćajnih sredstava, industriju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i deo metalskog kompleksa – grane industrije koje smo svojim strateškim dokumentima opredelili kao prioritetne); - promocija možnosti vlaganj v Republiko Srbijo zaradi ustanavljanja skupnih podjetij in njihovega nastopa na trgih tretjega sveta, s posebnim poudarkom na bilateralnih sporazumih o svobodni trgovini z Rusko RF, Belorusijo, Kazahstanom in Turčijo, kot tudi z EU, CEFTO in EFTO; (predvsem naložbe v prehrambeno industrijo, proizvodnjo transportne opreme, proizvodnjo informacijsko-komunikacijskih tehnologij (IKT) ter del kovinskega kompleksa – industrijske veje, ki smo jo v lastnih strateških načrtih opredelili kot prioritetno); - podsticanje zajedničkih ulaganja slovenačkih i srpskih firmi, sa cilјem transfera „know-how” i podizanja tehničko-tehnološke osnove domaće privrede; - spodbujanje skupnih strateških vlaganj slovenskih in srbskih podjetij s ciljem prenosa „know-how“-a, ter izgradnje tehnično-tehnoloških osnov domačega gospodarstva; - razmenjivanje znanja i informacija u okviru sektora malih i srednjih preduzeća u pravcu izgradnje kapaciteta za uklјučivanje u lanac snabdevanja multinacionalnih kompanija (primer: saradnja auto klastera iz dve zemlјe); - izmenjavanje znanja in informacij v okviru sektorja malih in srednjih podjetij v smeri proizvodnje kapacitet za vključevanje slednjih v verige oskrbovanja multinacionalk (npr. sodelovanje avtomobilskih clusterjev iz dveh držav); - sektorsko povezivanje, posebno zbog potrebe korišćenja iskustava Republike Slovenije u primeni standarda EU u poslovanju malih i srednjih preduzeća; - področno povezovanje, še posebej zaradi potrebe izkoriščanja izkušenj Republike Slovenije pri uporabi evropskih standardov v poslovanju malih in srednjih podjetij; 9/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. - definisanje i realizacija zajedničkih projekata uz mogućnost njihovog finansiranja sredstvima iz fondova Evropske unije; - opredeljevanje in izvajanje skupnih projektov z možnostjo njihovega finaciranja iz skladov Evropske unije; Vaše Ministarstvo pokriva i turizam. U poslednje vreme se sve češće govori o zajedničkom regionalnom predstavljanju na trećim tržištima i privlačenju turista. U čemu vidite da su prednosti zajedničkog predstavljanja? V okviru vašega ministrstva je tudi turizem. V zadnjem času se vse več govori o skupnem regionalnem predstavljanju na tržiščih tretjega sveta in posledično privabljanju turistov. V čem torej vidite prednosti skupnega predstavljanja? Regionalna saradnja u oblasti turizma predstavlјa jedan od strateških cilјeva razvoja turizma u Republici Srbiji, u kontekstu jačanja ukupne ekonomske saradnje, kao i razvoja ukupnih odnosa u regionu i ubrzavanja procesa evropskih integracija. Regionalno sodelovanje na področju turizma predstavlja enega od strateških ciljev razvoja turizma v Republiki Srbiji v kontekstu krepitve skupnega ekonomskega sodelovanja, kot tudi podpori razvoju skupnih odnosov v regiji in pospešitvi evropskih integracijskih procesov. Ovo je zanimlјiv region, koji svojim bogatstvom sadržaja može i treba da postane nezaobilazna destinacija za turiste iz celog sveta. Imajući u vidu da posmatrane pojedinačno, države u regionu, pa i Republika Slovenija, predstavlјaju tržišta malih razmera, nameće se potreba udruživanja na nivou regiona, kako bi se povećao turistički promet, ali i privukle investicije u turizam. Zajedničko predstavlјanje više država iz regiona na međunarodnom tržištu stvara velike šanse da se kroz turizam promovišu i ostale grane, kao što su polјoprivreda, trgovina itd. Neophodno je da kroz zajedničku turističku ponudu i njeno promovisanje na trećim tržištima ovaj region postane prepoznatlјiva, vitalna, nova, raznolika i bogata destinacija, koja beleži porast turističkog prometa. Zatim, drugi cilј i zadatak svake države je da nađe svoje vidlјivo, originalno mesto, da bude različita među jednakima i da na svojstven način iskoristi odlična očekivanja od svetskog turističkog tržišta u narednom periodu. To je zelo zanimivo področje, ki lahko z bogastvom lastnih vsebin, lahko in mora postati neizogibna destinacija za turiste iz vsega sveta. Če opazujete posamezne države v regiji (tako Slovenija kot Srbija predstavljata razmeroma majhno tržišče), obstaja potreba po združevanju področja, saj bi se s tem povečal turistični promet kot tudi privabile nove investicije v turizem. Skupno predstavljanje več držav iz regije na mednarodnem trgu ustvarja velike možnosti, da se lahko skozi turizem predstavijo tudi ostale panoge, kot sta na primer poljedelstvo in trgovina. Neizbežno je, da skozi skupno turistično ponudbo in njeno promocijo na tretjih trgih postane regija prepoznavna, vitalna, nova, raznolika ter bogata destinacija, ki lahko beleži povečanje turističnega prometa. Ob tem je drugi cilj, tudi naloga vsake dr-žave, da si najde lasten viden originalen položaj, da je različna med enakimi in da na povsem svojstven način izkoristi velika pričakovanja v zvezi s svetovnim trgom v naslednjem obdobju. Krajem prošle godine Vlada Republike Srbije je napravila ogroman iskorak uvođenjem viznih olakšica za sve nosioce stranih putnih isprava koji imaju šengensku, britansku ili američku vizu ili regulisano pitanje boravka u tim zemlјama. Vizne procedure sputavaju pozicioniranje i konkurentnost Srbije kao turističke destinacije, a posebno kada je reč o prekomorskim tržištima, (npr. zemlјe Dalekog istoka) čije nacije mnogo putuju po svetu i predstavlјaju veliki potencijal za region, ali i Srbiju. Na Samitu Kine i 16 zemalјa centralne i istočne Evrope, koji je održan decembra prošle godine u Beogradu, pokazalo se koliko je važna saradnja na nivou regiona. Upravo je tada sa učesnicima i dogovoreno da se krene u kreiranje zajedničkog, jedinstvenog, regionalnog turističkog proizvoda kojim će ovaj deo Konec lanskega leta je srbska vlada naredila velik korak v smeri uvedbe vizumskih olajšav za vse nosilce tujih potnih listov, ki imajo schengensko, britansko ali ameriško vizo oz. pravico bivanja v teh državah. Vizumski postopki namreč ovirajo pozicioniranje in konkurenčnost Srbije kot turistične destinacije, še posebno kadar je govor o čezmorskih trgih (na primer državah Daljnega vzhoda), katerih prebivalci zelo veliko potujejo po svetu, ter s tem predstavljajo tako za regijo kot Srbijo velik potencial. Na vrhu Kitajske in šestnajstih držav centralne in vzhodne Evrope, ki se je v lanskem decembru dogajal v Beogradu, se je pokazalo, kako pomembno je sodelovanje na področju regije. Prav takrat je bilo skupaj z vsemi udeleženci dogovorjeno, da gredo v kreiranje skupnega, edinstvenega turističnega 10/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. Evrope postati vidljiviji i atraktivniji za turiste u svetskim razmerama. proizvoda, s katerim bo ta del Evrope za turiste postal prepoznavnejši, veliko bolj atraktiven ter zanimiv v okviru svetovnega trga. Ministar Ljajić je najavio smanjenje cena roming usluga u regionu već krajem juna ove godine. Koliko smanjenje cena možemo očekivati i od čega ono zavisi? Da li možemo očekivati i smanjenje cena rominga u okviru EU? Minister Ljajić je napovedal zmanjšanje cen roominga v regiji že za konec junija tega leta. Kolikšno zmanjšanje lahko v resnici pričakujemo in od česa je slednje odvisno? Ali lahko pričakujemo zmanjšanje cen roominga tudi v okviru EU-ja? Ministarstva nadležna za oblast elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Makedonije i Republike Srbije 29. septembra 2014. godine potpisala su Sporazum o snižavanju cena usluge rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama. Na osnovu tog sporazuma Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge usvojila je 25. decembra 2014. godine Odluku o dinamici snižavanja cene roming usluga. Odlukom je propisano da se ograniče maksimalne cene usluga u romingu u javnim mobilnim komunikacionim mrežama i da se dalje snižavaju u fazama. Početak primene novih cena u romingu u zemljama potpisnicama sporazuma predviđen je od 30.06.2015. godine. Tako će npr. cena odlaznog poziva po minutu iznositi 0,29 EUR, cena dolaznog poziva 0,08 EUR, cena odlazne SMS poruke 0,09 EUR, prenos podataka i MMS po MB 0,70 EUR. Navedene cene su maksimalno dozvoljene maloprodajne cene u romingu. Operatori su slobodni da ponude niže cene, ukoliko hoće da obezbede bolje ponude. Ovo smanjenje cena u romingu važi isključivo za zemlje potpisnice Sporazuma. Ministrstva, pristojna za področja elektronskih komunikacij Bosne in Hercegovine, Črne Gore, Republike Makedonije in Republike Srbije, so 29. 9. 2014 podpisala Sporazum o znižanju cen roominga v javnem mobilnem komunikacijskem omrežju. Na podlagi tega sporazuma je Regulativna agencija za elektronske komunikacije in poštne storitve dne 25. 12. 2014 sprejela Odločbo o dinamiki zniževanja cen roominga v javnem mobilnem komunikacijskem omrežju in zniževanje le-teh v posameznih fazah. Začetek uporabljanja novih cen v roomingu v državah podpisnicah sporazuma je predviden za 30. 6. 2015. Tako bo na primer cena odhodnega klica na minuto znašala 0,29 evra, cena dohodnega pa 0,08 evra, cena odhodnega sms-a 0,09 evra, prenos podatkov in MMS-jev po MB 0,70 evra. Vse navedene cene so maksimalno dovoljene maloprodajne cene v roomingu. Ob tem pa imajo operaterji možnost, da ponudijo še nižje, če si želijo realizirati boljšo opcijo. Vse našteto znižanje cen v roomingu velja izključno za države podpisnice Sporazuma. Gostujući na panelu Snaga zajedničkog uspeha ste istakli da bi Klub mogao značajno da doprinese pomociji investiranja srpskih kompanija na slovenačkom tržištu. Da li biste imali neki predlog, šta bi konkretno moglo da se organizuje što bi doprinelo promociji? Kako Vi vidite ulogu Kluba u podsticanju saradnje srpskih i slovenačkih privrednika? Činjenica je da srpski privrednici malo znaju o potencijalima investiranja u Sloveniji. To se odnosi i na sektor industrijske proizvodnje ali i na druge delatnosti. Vaš klub može, zajedno sa Komorom i drugim poslovnim asocijacijama u Srbiji, značajno doprineti boljoj informisanosti i ukazivati na prave mogućnosti. Panel koji ste nedavno organizovali je odličan primer kakvu vrstu komunikacije i direktne razmene poslovnih iskustava treba pružiti poslovnoj zajednici. Kot gost na diskusiji Moč skupnega uspeha ste poudarili, da bi Slovenski poslovni klub lahko pomembno pripomogel k promociji financiranja srbskih podjetij na slovenskem trgu. Imate morda kakšen predlog, kaj konkretno bi se lahko organiziralo za boljšo promocijo? Kako vi osebno vidite vlogo Kluba pri spodbujanju srbskih in slovenskih gospodarstvenikov? Dejstvo je, da srbski gospodarstveniki vedo zelo malo o možnostih investiranja v Sloveniji. To velja tako za področje industrijske proizvodnje kot tudi za druge panoge. Vaš klub lahko zato skupaj z Gospodarsko zbornico ter drugimi poslovnimi združenji v Srbiji pomembno doprinese k izboljšanemu pretoku informacij in prikazovanju pravih možnosti. Diskusija, ki ste jo nedavno organizirali, je tako več kot odličen primer za to, kakšno vrsto komunikacije in direktnih izmenjav poslovnih izkušenj je treba ponuditi poslovni skupnosti. 11/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. PRIVREDA INTERVJU: MIODRAG STOJKOVIĆ, direktor ETI B Poštovani Miodraže, predstavnik ste jedne od firmi koja je član Slovenačkog poslovnog kluba od samog njegovog osnivanja. Koje su po Vašem mišljenju najveće beneficije članova Kluba i šta je ono zbog čega ste tu sve ovo vreme? Spoštovani Miodrag, vi ste predstavnik enega od podjetij, ki je član Slovenskega poslovnega kluba od njegove ustanovitve. Kaj so, po vašemu mnjenju, največje prednosti članov Kluba in kaj je tisto, zaradi česar ste tukaj ves čas? SPK je mesto gde se okupljaju, rade i druže se uspešni poslovni ljudi. Članstvo u Klubu se uvek smatralo privilegijom i podrazumevajućim statusom za sve slovenačke firme koje posluju u Srbiji. Saznanje da postoji dobro organizovan Klub velika je olakšica za sve nove firme koje planiraju da krenu sa poslovanjem u Srbiji. Imponuje i to što Klub prerasta u modernu organizaciju koja okuplja i firme iz drugih zemalja. Podrazumeva se da su srpske firme prepoznale važnost saradnje sa nama, što potvrđuje i broj novih članova. Transparentnost u radu i dobra volja da se pomogne odlike su kvaliteta, koji potvrđuje da stalni rast broja članova Kluba nije slučajan. Poslovni ljudi su navikli da uspešnost u radu prepoznaju kroz brojeve. Ranije je važilo: „Govori, da bih te video“. Danas se kaže: „Pokaži brojeve i podatke, da bi se izmerio uspeh.“ Veći broj članova u odnosu na raniji period govori dosta o uspehu u radu Kluba. Imamo sreću da su zastupljeni različiti segmenti poslovanja, što pokazuje koliko je Klub svestran. Jednostavno rečeno, za vrlo kratko vreme mogu da se dobiju kvalitetni servisni podaci koji nam pomažu pri svakodnevnom radu. SPK je mesto, kjer se zbirajo, delajo in družijo uspešni poslovni ljudje. Članstvo v Klubu je vedno bilo privilegij in samoumeven status za vsa slovenska podjetja, ki poslujejo v Srbiji. Dejstvo, da obstaja zelo dobro organiziran Klub, je veliko olajšanje za vsa nova podjetja, ki nameravajo začeti s poslovanjem v Srbiji. Dogaja se tudi to, da Klub prerašča v moderno organizacijo, ki zbira tudi podjetja iz drugih držav. Razume se, da so srbska podjetja prepoznala pomembnost sodelovanja z nami, kar lahko potrdi tudi število novih članov. Transparentnost dela in dobra volja, da se pomaga, sta pokazatelja, da stalna rast števila članov Kluba ni slučajna. Poslovneži so navajeni, da uspešnost dela prepoznajo skozi številke. Prej je veljalo: „Povej, da bi te videl.“ Danes je: „Pokaži številke in podatke, da se bo izmeril uspeh.“ Večje število članov v primerjavi s prejšnjim obdobjem, pove veliko o uspehu dela Kluba. Veseli smo, da imamo zastopane različne segmente poslovanja, kar kaže, da je Klub vsestranski. Enostavno, v zelo kratkem času, se lahko dobijo kakovostni servisni podatki, ki nam lahko pomagajo pri vsakdanjem delu. U kojoj meri je Klub doprineo Vašem poslovanju u Srbiji? V kolikšni meri je Klub prispeval vašemu poslovanju v Srbiji? Kvalitetni kontakti do kojih se brzo i jednostavno dolazi, informacije o novim investicijama, sveže ideje, sigurnost koju imate kao član Kluba i pre svega ljudi koje srećemo razlog su za to što se uvek rado odazivamo svim akcijama koje imamo unutar Kluba. Imponuje moderan pristup i velika želja da se pomogne prilikom prevazilaženja novih situacija u koje svi poslovni ljudi dolaze. Lakše je kada znate da postoji neka vrsta sigurne Kakovostni stiki, do katerih se hitro in enostavno pride, informacije o novih naložbah, sveže ideje, varnost, ki jo imate kot član Kluba in predvsem ljudje, ki jih srečamo, so razlog, da se vedno radi odozovemo na vse dejavnosti, ki jih imamo v Klubu. Ustreza nam tudi moderen pristop in velika želja, da se pomaga pri ovirah novih situacij, ki se dogajajo vsem poslovnežem. Lažje je, če veste, da obstaja neka 12/29 k Na sadržaj BILTEN JUN 2015. luke, gde vas sačekaju sa osmehom, saslušaju i pokušaju da vam pomognu. vrsta varnega pristana, kjer pričakajo z nasmehom, poslušajo in poskusijo pomagati. Gde god da se pojavimo, ukoliko kažemo da smo njihov kontakt dobili u Klubu, uvek smo dobrodošli. Koncern ETI posluje u Srbiji preko vlastite firme više od 10 godina. Nikada nismo prekidali sa poslovanjem, čak ni u najtežim vremenima. Imamo vlastitu liniju za proizvodnju automatskih prekidača koja radi u Inđiji. Podrazumeva se da su na otvaranju proizvodne linije, na predlog Kluba, prisustvovali i specijalni gosti iz Ambasade. Velika je stvar kada znate da će svaka potencijalno uspešna inicijativa koju pokrenete biti prihvaćena u Klubu. U međusobnoj saradnji delujemo interaktivno jedni na druge, sa stalnom željom da budemo bolji. Članovi Kluba su uspešni poslovni ljudi koji rado prenose pozitivna iskustva. Vedno je dovolj samo reči, da smo kontakt dobili v Klubu in smo vedno dobrodošli. ETI koncern posluje v Srbiji prek lastnega podjetja več kot 10 let. Nikoli nismo prenehali s poslovanjem, tudi v najtežjih časih. Imamo lastno linijo za izdelavo avtomatičnih odklopnikov, ki deluje v Inđiji. Znano je, da so na odpiranju proizvodne linije, in sicer na predlog Kluba, bili tudi posebni gostje iz Veleposlaništva. Velika stvar je, če veste, da bo vsaka potencialno uspešna pobuda, ki jo daste, sprejeta v Klubu. V medsebojnem sodelovanju delujemo interaktivno eni do drugih, s stalno željo, da bomo boljši. Člani Kluba so uspešni poslovneži, ki z veseljem prenašajo pozitivne izkušnje. Kako izgleda poslovanje u Srbiji danas u odnosu na period kada ste Vi počinjali? Da li su uslovi za investiranje u Srbiju bolji nego ranije? Na vremena i poslovno okruženje ne možemo previše da utičemo. Koncern ETI je pre nekoliko dana proslavio 65 godina uspešnog rada u branši, koja je udarom krize najviše zahvaćena. Izvozimo u preko 80 zemalja širom sveta i poslujemo pozitivno. Imamo kćerke firme u 13 zemalja širom Evrope. U Srbiji postoji proizvodna linija za automatske prekidače koja nam je donela sigurnost u poslovanju i omogućila stabilan rast u poslednjih par godina. Imponuje to, što se broj radnika u Srbiji samo povećavao i što su radnici koji od početka rade u proizvodnji i dalje tu. Kolege iz matične firme su imale dovoljno poslovne mudrosti da prepoznaju veliku energiju sa kojom radimo. Sjajne mlade inženjere imamo u firmi. Upravo oni kvalitetnim odnosom prema firmi daju kreativnu crtu koja je moderna i prepoznatljiva. Biti deo takvog kolektiva privilegija je i odgovornost. Deluje da su vremena za rad u Srbiji takva da se traže ljudi u pravom smislu te reči. Lepo je kada kažemo da dolazimo iz slovenačke firme, jer je to simbol za poslovnost, ozbiljnost ali i činjenicu da razumemo jedni druge – po mentalitetu, dosta lepe zajedničke istorije je za nama i prepoznaje se želja za daljim uspehom. Vodite sekciju Industrija u okviru Kluba. Šta je dovelo do njenog osnivanja i šta biste izdvojili kao benefite rada po sekcijama u okviru Kluba? Neko bi rekao da je sekcija nastala sama od sebe kao proizvod nagomilanog znanja, dobrih Kako izgleda poslovanje v Srbiji danes, v primerjavi z obdobjem, ko ste začenjali vi? Ali so pogoji za naložbe v Srbiji boljši, kot so bili prej? Na čas in poslovno okolje ne moremo vplivati. ETI koncern je pred nekaj dnevi proslavil 65 let uspešnega dela v panogi, ki je bila z nastopom krize najbolj prizadeta. Izvažamo v več kot 80 držav po vsem svetu in poslujemo pozitivno. Imamo hčerinska podjetja v 13 državah po vsej Evropi. V Srbiji obstaja proizvodna linija za avtomatične odklopnike, ki nam je prinesla varnost v poslovanju in omogoča stabilno rast v zadnjih nekaj letih. Lepo je, da se je število zaposlenih v Srbiji povečalo in da so delavci, ki so v proizvodnji od začetka, še tukaj. Kolegi iz matične družbe so imeli dovolj poslovne modrosti, da prepoznajo ogromno energijo, s katero delamo. V podjetju imamo odlične mlade inženirje. Prav oni s svojim kakovostnim odnosom do podjetja dajo kreativno črto, ki je moderna in prepoznavna. Biti del takšnega kolektiva je privilegij in odgovornost. Zdi se, da so časi za delo v Srbiji takšni, da se iščejo ljudje v polnem pomenu te besede. Lepo je, ko povemo da prihajamo iz slovenskega podjetja, ker je to simbol za poslovnost, resnost in da razumemo drug drugega – po mentaliteti, veliko lepe skupne zgodovine je za nami in se prepozna želja za nadaljnji uspeh. Vodite sekcijo Industrija v okviru Kluba. Kaj je privedlo do njene ustanovitve in kaj bi izpostavili kot prednosti dela po sekcijah v okviru Kluba? Lahko bi rekel, da je sekcija nastala sama kot izdelek nabranega znanja, stikov in želje, da bomo uspešni tudi v času, ki je pred nami. To je konkreten pokazatelj, da je tudi v teh časih 13/29 Na sadržaj BILTEN kontakata i želje da budemo uspešni u vremenu ispred nas. Konkretan je pokazatelj da i u ovim vremenima uspeh zavisi od našeg predanog rada, prepoznavanja potreba tržišta, dobrog poslovnog odnosa koji imamo sa kupcima, kvalitetnih proizvoda koje nudimo i pre svega iskrene želje da radimo i trajemo na tržištu Srbije. Razumevanje koje smo imali od strane predsednice Kluba, gđe Fišakov, pri pokretanju sekcije znači da se i ostali članovi pozivaju da budu kreativni i da svoj rad u Klubu podignu na viši nivo. Samo biti član nije dovoljno. Aktivno učešće donosi mnoge pogodnosti. Teme su moderne i svako od članova ima mogućnost da ak-tivno učestvuje u radu Kluba. Mi smo postavili koordinatni početak na mesto odakle mi sami možemo kreirati našu budućnost, a ne da čekamo da vidimo šta će da se desi. Tada i poslovno okruženje u vama prepoznaje da imate nešto da im ponudite, što garantuje obostrani uspeh. Sada je i ostalima koji su iz drugih branši mnogo lakše da naprave svoj model sekcije i sami sebi stvore priliku da se što bolje poslovno realizuju. Od Kluba će im-ti samo podršku za sve ideje. Kako ocenjujete prvi događaj organizovan u okviru sekcije, panel Snaga zajedničkog uspeha? Kako je i rekao izvršni direktor poslovanja Koncerna ETI g. Berginc na panelu, ovde poslujemo oduvek. Trudimo se da budemo dobri domaćini za naše firme i da sva saznanja koja imamo prenesemo na tržište. Verujem da su svi gosti videli da postoje Slovenačke firme koje dugo godina rade u Srbiji i imaju uspešne poslovne rezultate. Imponuje i podrška koju smo imali od strane Ambasade. Znaju da prepozaju svaku dobru inicijativu i velika su nam podrška u radu. Daju nam i preko potrebnu diplomatsku crtu ozbiljnosti, što je nama svakako vetar u leđa za dalji rad. Najveći uspeh panela je svakako posebno interesovanje za rad Kluba koje su pokazali naši gosti koji su prvi put sa nama. Ovo znači da smo pomerili granice dosadašnjeg rada i da sa optmizmom očekujemo vreme ispred nas. Na Panelu smo probili sve termine: same diskusije, trajanja koktela kao i dodatnog druženja. Razlog je jednostavan – gosti su u nama prepoznali poslovne partnere koji su spremni da ih saslušaju i da sarađuju. Prošle godine sam Klubu poželeo da ovo bude novi početak koji će nam svima omogućiti da radimo bolje i da ostvarimo još uspešniju saradnju. Sada sam vrlo siguran da smo na dobrom putu. JUN 2015. uspeh odvisen od našega predanega dela, prepoznavanja potreb trga, dobrega poslovnega odnosa, ki ga imamo s kupci, kvalitetnih izdelkov, ki jih ponujamo, in predvsem iskrene želje, da delamo in vztrajamo na srbskem trgu. Razumevanje, ki smo ga imeli s strani predsednice Kluba, gospe Fišakov za ustanovitev sekcije pomeni, da se tudi ostale člane spodbuja, da bodo kreativni in da svoje delo v Klubu dvignejo na višji nivo. Ni dovolj, da ste samo član. Aktivna udeležba prinaša veliko ugodnosti. Teme so moderne in vsak izmed članov ima možnost, da aktivno sodeluje v delu Kluba. Postavili smo sami koordinatni začetek na mesto, kjer mi sami kreiramo našo prihodnost, ne da čakamo, da gledamo, kaj se bo zgodilo. Takrat tudi poslovno okolje v vas lahko prepozna, da imate nekaj za ponuditi, kar zagotavlja vzajemni uspeh. Zdaj je veliko lažje tudi ostalim, ki so iz drugih področij, da naredijo svoj model sekcije in si ustvarijo priložnost za boljšo poslovno realizacijo. V Klubu bodo imeli samo podporo za vse ideje. Kako ocenjujete prvi dogodek, organiziran v okviru sekcije, panelno diskusijo Moč skupnega uspeha? Kot je izvršni direktor poslovanja ETI koncerna Tomaž Berginc na panelni diskusiji povedal, mi tukaj od nekdaj poslujemo. Trudimo se, da smo dobri gostitelji za naša podjetja in da prenašamo vsa znanja, ki jih imamo, na tržišče. Verjamem, da so vsi gosti videli, da obstajajo slovenska podjetja, ki že veliko let delajo v Srbiji in imajo uspešne poslovne rezultate. Cenimo tudi podporo, ki smo jo imeli s strani Veleposlaništva RS. Zaposleni na veleposlaništvu vedno prepoznajo vsako dobro pobudo in so velika podpora pri delu. Oni nam dajejo zelo potrebno diplomatsko noto resnosti, kar nam daje v vsakem primeru veter v hrbet za delo. Največji uspeh diskusije je poseben interes za delo Kluba, ki so ga pokazali naši gostje, ki so bili prvič z nami. To pomeni, da smo samo spremenili meje nekdanjega dela in da z optimizmom pričakujemo čas pred nami. Na panelni diskusiji smo prekoračili vse roke: za samo diskusijo, koktejl in za dodatno druženje. Razlog je enostaven – gostje so v nas prepoznal iposlovne partnerje, ki so pripravljeni, da jim prisluhnejo in sodelujejo. Klubu sem lansko leto zaželel, da naj bo to novi začetek, ki nam bo vsem omogočal, da delamo še boljše ter uspešnejše sodelovanje. Zdaj sem prepričan, da smo na dobri poti. 14/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. INTERVJU: ZORAN ŽMAVC, finansijski direktor DHL Srbija DHL je sinonim za poštanske i logističke usluge širom sveta. Kojim rečima biste opisali poslovanje DHL-a u Srbiji? DHL je sinonim za poštne in logistične storitve po vsem svetu. S katerimi besedami lahko opišete poslovanje DHL-a v Srbiji? Deutsche Post DHL je definisala strategiju do 2020. godine u kojoj stoji da je vizija kompanije da DP DHL postane logistička kompanija za ceo svet. U skladu sa tim treba posmatrati sve usluge DHL-a u transportu i logistici, bez obzira da li se radi o Evropskim državama, Kini, Novom Zelandu... Deutche Post DHL je definirala strategijo do leta 2020, v kateri piše, da je vizija podjetja, da DP DHL postane logistično podjetje za ves svet. V skladu s tem je potrebno gledati vse storitve DHL-a v transportu in logistiki, ne glede na to, ali gre za evropske države, Kitajsko, Novo Zelandijo... U Srbiji smo usaglašeni sa vizijom matične kompanije. Pored usluga ekspresnog kurirskog međunarodnog transporta, pružamo i usluge u međunarodnom drumskom, pomorskom i avio cargo transportu. Možemo ponuditi i pružanje usluga distribucije u domaćem saobraćaju, kao i carinjenje pošiljaka i usluga špedicije. Logistika je novina, tako da korisnici mogu da računaju i na usluge skladištenja robe, dostavu u vremenski određenom periodu kao i transport opasnih materija. V Srbiji smo usklajeni z vizijo matičnega podjetja. Poleg storitev ekspresnega kurirskega mednarodnega transporta, nudimo tudi storitve v mednarodnem cestnem, pomorskem in avio cargo transportu. Ponudimo lahko tudi storitve distribucije v domačem prometu, kot tudi carinjenje pošiljk in storitev špedicije. Logistika je novost, tako da uporabniki lahko računajo tudi na storitve skladiščenja blaga, dostavo v časovno določenem obdobju, kot tudi prevoz nevarnega blaga. S obzirom na to da imate predstavništva i u Srbiji i u Sloveniji, koje su prednosti pri transportu robe i pošiljki putem DHL-a, koje bi mogle da koriste članovima Kluba? Glede na to da imate predstavništva tako v Srbiji kot tudi v Sloveniji, katere so prednosti pri prevozu blaga in pošiljk prek DHL-a, ki bi lahko bile koristne članom Kluba? DHL Worldwide Express je osnovao kompaniju 1991. godine u Ljubljani i dugo je sedište kompanije za Zapadni Balkan bilo u Sloveniji. Za 25 godina zajedničkog rada uspeli smo da edukujemo korisnike u našim zemljama da primene rešenja koje nudimo u transportu i logistici, za razvoj njihovog posla. U tom smislu klijenti i u Sloveniji i u Srbiji nas posmatraju kao kariku koja im omogućava jednostavan izvoz i pojednostavljen uvoz. Leta 1991 je DHL Worldwide Express je ustanovil podjetje v Ljubljani v Sloveniji, kjer je bil dolgo časa sedež podjetja za Zahodni Balkan. V 25 letih skupnega dela smo uspeli naučiti uporabnike v naših državah, da uporabljajo rešitve, ki jih ponujamo v prevozu in logistiki za razvoj njihovega dela. V tem smislu stranke v Srbiji in Sloveniji na nas gledajo kot na povezavo, ki jim omogoča enostaven izvoz in poenostavljen uvoz. Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u decembru prošle godine među članovima Slovenačkog poslovnog kluba nameće se zaključak da postoji potreba da se transport uzoraka i robe između Slovenije i Srbije pojednostavi i da bude jeftiniji. U 115 anketa koje su nam vraćene, članovi su tražili kvalitet usluge uz razumne cene i jednos-tavnost korišćenja. Upravo radimo na ponudi članovima SPK koja bi trebalo da odgovori na sva tri zahteva. Na osnovi ankete, ki smo jo lansko leto izvedli med člani Slovenskega poslovnega kluba, je zaključek, da obstaja potreba, da je prevoz vzorcev in blaga med Srbijo in Slovenijo cenejši in enostavnejši. Na osnovi 115 anket, ki so nam jih vrnili, so člani iskali kakovostno storitev z ugodnimi cenami in enostavno uporabo. Zdaj delamo na ponudbi za člane SPK, ki bi lahko odgovorila na vse tri zahteve. 15/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. 16/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. Koji su najčešći problemi prilikom zadržavanja robe na carini na relaciji Slovenija–Srbija? Koja rešenja nudi DHL? Katere so najpogosteje težave pri zadrževanju blaga na carini, ko gre za Srbijo in Slovenijo? Katere rešitve ponuja DHL? Sva uvozna roba podleže standardnim carinskim procedurama i ne postoje posebni problemi pri uvozu robe iz Slovenije. Kompanija DHL ima status Regulisanog agenta od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koji nam omogućuje direktan pristup našem avionu koji vrši rotacije ka Srbiji svakog radnog dana. Pored toga, zahvaljujući bliskoj saradnji sa Upravom carina i potpisanim Memorandumom o sporazumevanju, DHL je bila prva kompanija u Republici Srbiji koja ima carinsku ispostavu za ekspresne pošiljke DHL. Odeljenje za carinjenje pošiljaka i iskusan tim carinskih zastupnika stoje na raspolaganju da u najbržem mogućem roku izvrše procese oslobađanja pošiljaka i carinjenja poštujući sve propise definisane Carinskim zakonom Republike Srbije. Pošiljke malih vrednosti, de minimis, pokloni za fizička lica i uzorci i reklamni materijal za pravna lica se oslobađaju odmah po prispeću i dostavljaju se klijentima u Srbiji istog dana. Pošiljke većih vrednosti podležu formalnom uvoznom postupku uz mogućnost carinjenja i istog dana. Kompanija DHL sarađuje sa Upravom carine na projektu pojednostavljenja carinskog postupanja sa ekspresnim pošiljkama. Vso blago, ki se uvozi, je predmet standardnih carinskih postopkov in ne obstajajo posebne težave pri uvozu blaga iz Slovenije. Podjetje DHL ima status Reguliranega agenta s strani Direktorata za civilno letalstvo Republike Srbije, ki nam omogoča direkten pristop k našemu letalu, ki opravlja rotacije v Srbiji vsak delovni dan. Poleg tega zahvaljujoč dobremu sodelovanju s Carinsko upravo in podpisanim Memorandumom o sodelovanju, je bilo DHL prvo podjetje v Republiki Srbiji, ki ima carinsko podružnico za ekspresne pošiljke DHL. Oddelek za carinjenje pošiljk in izkušena ekipa carinskih zastopnikov je na razpolago, da čimprej izvedejo postopke sprostitve pošiljk in carinjenja, upoštevajoč vse predpise, definirane s Carinskim zakonom Republike Srbije. Pošiljke manjše vrednosti, de minimis, darila za posameznike, vzorci in reklamni material za pravne subjekte se sprostijo takoj po prihodu in se dostavljajo strankam v Srbiji isti dan. Pošiljke večje vrednosti so predmet uradnih uvoznih postopkov z možnostjo carinjenja še isti dan. DHL sodeluje s Carinsko upravo pri projektu poenostavljenega carinskega postopka z ekspresnimi pošiljkami. DHL važi za kompaniju koja je ekološki osvešćena. Da li se i na koji način vaši GO GREEN programi primenjuju i u Srbiji? DHL velja za podjetje, ki skrbi za varovanje okolja. Ali in kako se vaši programi GO GREEN izvajajo v Srbiji? U svojim planovima razvoja objavljenim 2007 godine, kompanija Deutsche Post DHL je definisala da će do 2020. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 30%. Od kupovine električnih vozila, implementacije novih zelenih tehnologija u operativnim procesima do edukacije zaposlenih u pravcu zaštite životne sredine, sve se čini da se ovaj projekat ostvari. Go Green usluga, koja se nudi u Evropi, podrazumeva da se kompletan proces od preuzimanja do dostave pošiljke obavlja vozilima i tehnologijom koja je u skladu sa smanjenim emisijama štetnih gasova. Naši klijenti su spremni da plate više za takvu uslugu. V svojih razvojnih načrtih, objavljenih v letu 2007, je družba Deutsche Post DHL opredelila, da bo do leta 2020 zmanjšala emisijo škodljivih snovi za 30 %. Nakup električnih vozil, izvajanje novih zelenih tehnologij v operativnih procesih, izobrazba zaposlenih v smeri varovanja okolja, vse to delamo z namenom, da bi se ta projekt uresničil. Go Green storitev, ki se ponuja v Evropi, pomeni, da se celoten postopek od prevzemanja do dostave pošiljke opravi z vozili in tehnologijo, ki je v skladu z zmanjšanjem emisije škodljivih snovi. Tudi naše stranke so pripravljene, da plačajo več za takšno storitev. Još jedan podatak je vrlo važan za nas. U poslednjim istraživanjima mladih, 87% ispitanika je potvrdilo da želi da radi u društveno odgovornoj kompaniji. Kako je jedan od osnovnih stubova DHL-ove kulture motivisanje zaposlenih, jasno je zašto se ovom pitanju posvećuje tolika pažnja. Še eno dejstvo je za nas zelo pomembno. V zadnjih raziskavah o mladih se je 87 % anketirancev strinjalo, da želi delovati v družbeno odgovornem podjetju. In ker je eden izmed temeljnih stebrov kulture DHL-a motivacija zaposlenih, je jasno, zakaj je to vprašanje pritegnilo toliko pozornosti. U Srbiji još uvek nemamo rešenja za električna vozila ali jedan deo dostave trenutno realizujemo biciklima i segwayem. Centar gra- V Srbiji še nimamo rešitev za električna vozila, ampak se en del dostave realizira s kolesi in segwayem. Center mesta je vedno kurirska 17/29 Na sadržaj BILTEN da je uvek pešačka kurirska ruta, a nabavljamo i savremenu opremu koja ima garancije smanjenja štetnih emisija gasova. Organizujemo i GoGreen akcije u sklopu programa DHL-a, Dana volontera, kada preduzimamo različite aktivnosti koje imaju za cilj očuvanje životne sredine. Koje ste interese kao nemačka kompanija prepoznali u članstvu u Slovenačkom poslovnom klubu? Šta je ono što Klub nudi, a zbog čega ste vi njegovi članovi? Nesporno je da mi treba da budemo blizu naših korisnika da bismo razumeli njihove potrebe. Vaši članovi su ujedno i naši klijenti i mi pratimo njihove potrebe u transportu i logistici. U SPK mi vidimo prostor da se kroz neposrednu komunikaciju i druženje sa ostalim članovima generišu nove ideje i projekti. Važno nam je što SPK pored dela za uzajamno upoznavanje klijenata ima i deo edukacije i razgovora sa izvršnim vlastima i vladinim institucijama. Mi koristimo takve skupove da bismo ukazali na oblasti gde je poboljšanje poslovne klime na opšte zadovoljstvo moguće. JUN 2015. peš pot in tudi imamo sodobno opremo, ki zagotavlja zmanjšanje škodljivih emisij. Organiziramo tudi Go Green ukrepe v okviru programa DHL-a, dan prostovoljstva, ko izvajamo različne aktivnosti za ohranjanje okolja. Kakšne interese ste kot nemško podjetje prepoznali v članstvu v Slovenskem poslovnem klubu? Kaj je to, kar Klub ponuja, in zakaj ste vi njegovi člani? Ni dvoma, da bi morali biti blizu naših strank, da bi razumeli njihove potrebe. Vaši člani so tudi naše stranke in mi spremljamo njihove potrebe v transportu in logistiki. V SPK vidimo prostor, da se skozi neposredno komunikacijo in druženje z drugimi člani ustvarjajo nove ideje in projekti. Pomembno nam je to, da poleg možnosti za medsebojno spoznavanje bodočih strank obstaja tudi del izobraževanja ter pogovora z izvršnimi organi in vladnimi instituciji. Takšna srečanja uporabljamo, da izpostavimo področja, na katerih je izboljšanje poslovne klime na splošno zadovoljstvo mogoče. SAOP "If you fail to plain, you are planning to fail" - Benjamin Franklin Preduzeće SAOP doo kao regionalni lider iz oblasti poslovnih programa poziva sva preduzeća koja se bave trgovinom ili proizvodnjom da u snimku besplatnog seminara pogledaju kako dobrim planiranjem zaliha izbegnu zamku premalih ali i prevelikih zaliha i u oblasti optimalizacije pronađu dodatni prostor za profit. 18/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. AKTUELNOSTI PETAR VASIĆ: 5 NOVIH PRAVILA MARKETINGA ZA 2015 U svetu digitalnih komunikacija promene su konstanta! Pravila se menjaju iz dana u dan u novonastalim pravcima, pa ih nije lako sve ispratiti niti razumeti. Najbitnije je zapamtiti da su društvene mreže donele jednu veliku inovaciju u načinu komuniciranja sa klijentima i korisnicima – komunikacija je postala dvosmerna! Ovo je zauvek promenilo svet marketinga i mnoge kompanije i dalje ne uspevaju da se snađu u ovom, više ne toliko novom, svetu društvenih mreža. Evo nekoliko novih trendova koji će biti dominantni u 2015. godini i saveta kako ih najbolje iskoristiti pri online promociji vašeg biznisa. Spremembe so konstanta v svetu digitalnih komunikacij! Pravila se spreminjajo vsak dan v novonastalih smernicah in ni lahko vsem slediti niti jih razumeti. Najbolj pomembno si je zapomniti, da so socialna omrežja prinesla eno veliko inovacijo v načinu komuniciranja s strankami in uporabniki, komunikacija je postala dvosmerna! To je spremenilo svet marketinga za vedno in veliko podjetij se še ni uspelo prilagoditi v tem, več kot novem, svetu socialnih omrežjih. Spodaj je nekaj novih trendov, ki bodo prevladujoči v 2015 in nasvetov, kako jih najbolje uporabljati v online promociji vašega poslovanja. 1. Video postaje preferiran sadržaj. U 2015. godini predviđa se dominacija video sadržaja na društvenim mrežama. Video postovi biće oni koji izazivaju najviše reakcija i brzo dostižu postavljene online marketinške ciljeve. Da je ovaj trend zaživeo govore nam različite statistike, npr. broj pregleda Facebook i YouTube klipova izjednačio se krajem prethodne godine. Za biznise je neophodno da prigrle ovu promenu, kako bi što efikasnije na njoj gradili konkurentsku prednost (npr. video evaluacije proizvoda od strane kupaca, tutorijali itd.) 2. Količina informacija stvara gužvu. Internet je jedna velika baza podataka, a predviđa se da će do 2020 godine porasti za minimum 600%. U ovom moru informacija postaje sve teže istaći se - kao da to već nije bio izazov za kompanije. Pred njima je težak zadatak diferenciranja od ostalih i privlačenja pažnje svoje ciljne grupe, što zahteva izuzetnu inovativnost i povlači sa sobom, recimo, stvaranje novih vrsta sadržaja (npr. interak-tivni video klipovi). 3. SlideShare postaje YouTube za preduzeća. Instagram je za Facebook ono što je SlideShare za LinkedIn - ključna društvena mreža koja omogućava profesionalcima da dele i pronalaze potrebno znanje upakovano u formu prezentacije. SlideShare je mesto gde možete kreirati, distribuirati ili gledati prezentacije i odličan je alat za B2B komunikaciju sadržaja. Dobre prezentacije povećavaju broj pregleda web stranica, leadova i SEO i obez beđuju svež i koristan sadržaj. U 2014. godini SlideShare je omogu- 1. Video bo postal prednostna vsebina. V letu 2015 se napoveduje prevlada videovsebin na socialnih omrežjih. Videoposnetki bodo tisti, ki povzročajo največ reakcij in hitro dosegajo zastavljene online marketinške cilje. Različne statistike nam kažejo, da je ta trend zaživel, npr. število ogledov Facebook in YouTube posnetkov se je izenačil s številom ogledov s koncem lanskega leta. Za poslovanje je potrebno, da to novost sprejmejo čimprej, da bi na osnovi nje gradili konkurenčno prednost (npr. videoocenitve izdekov s strani kupcev, tutorijali ipd.). 2. Količina informacij ustvarja gnečo. Splet je ena velika baza podatkov in napoveduje se, da bo do leta 2020 naraščal za najmanj 600 %. V tem morju informacij postaja vse težje biti prepoznaven − kot da to že ni bil izziv za podjetja. Pred njimi je težka naloga za ločevanje od ostalih in pritegnitev pozornosti svoje ciljne skupine, kar zadeva izredno inovativnost in s seboj povleče, recimo, ustvarjanje novih vrst vsebin (npr. interaktivni video posnetki). 3. SlideShare postaja YouTube za podjetja. Instagram je za Facebook to, kar je SlideShare za LinkedIn − ključno socialno omrežje, ki omogoča profesionalcem, da delijo in najdejo potrebno znanje spakirano v formo predstavitve. SlideShare je mesto, kjer lahko kreirate, distribuirate ali gledate predstavitve in je odlično orodje za B2B komunikacijo vsebin. Dobre predstavitve povečajo število pregledov spletnih stran, leadova in SEO in zagotavljajo 19/29 Na sadržaj BILTEN ćio kreiranje video sadržaja LinkedIn influenserima, a u 2015. godini ova opcija će biti dostupna svima. 4. Konverzija na društvenim mrežama postaje jednostavnija. U ovom trentku mnoge kompanije se i dalje trude da preko društvenih mreža samo zainteresuju kupce, odnosno da ih dovedu na svoju web stranicu gde mu predstavljaju call to action i sa njim ulaze u konverzaciju čiji je krajnji cilj prodaja, što iziskuje dosta truda i vremena. U 2015. godini predviđa se povećanje kupovina direktno putem društvenih mreža (kupovina tvitom ili na Pinterestu, klik za uslugu itd.) što će skratiti put do, ali i olakšati samu kupovinu. Tehnologije koje ovo omogućavaju biće integrisane u same platforme ili dostupne uz pomoć third party aplikacija. Na ovaj način pojednostavljuje se proces kupovine i postaje mnogo atraktivniji za kupce, čime društvene mreže dobijaju na značaju za sam biznis. 5. U 2015. godini društvene mreže će nastaviti da pronalaze načine kako da navedu kompanije da koriste njihove advertajzing programe. Facebook je već počeo da smanjuje mogućnosti organiskih postova na svojoj platformi, a isto se predviđa i za Instagram (pošto je takođe u vlasništvu Zuckerberga), dok Tweeter uvodi filtere za news feed, slične onima na Facebook-u. Postaje sve teže koristiti društvene mreže u marketinške svrhe bez dodatnih naplata od strane istih. Taj trend će nastaviti da raste. Kontakt: [email protected] – 0637569803 JUN 2015. večje število pregledov spletne strani, leadova i SEO ter zagotavljajo svežo in koristno vsebino. V letu 2014 je SlideShare omogočal kreiranje video vsebin LinkedIn influenserima in v 2015 bo ta opcija dostopna vsem. 4. Konverzija na socialnih omrežjih postaja bolj enostavna. V tem času se še veliko podjetij naprej trudi, da prek socialnih omrežjih samo zainteresirajo kupce oziroma, da jih usmeri na svojo spletno stran, kjer mu predstavljajo call to action in z njim vstopajo v pogovor, katerega končni cilj je prodaja, kar zadeva veliko truda in časa. V letu 2015 se napoveduje povečanje direktnih nakupov prek socialnih omrežjih (nakupi s tvitom ali na Pinterestu, klik za storitev itd.), kar bo skrajšalo pot in olajšalo sam nakup. Tehnologije, ki to omogočajo, bodo integrirane v same platforme ali dostopne s pomočjo third party aplikacij. Na ta način se proces nakupa poenostavlja in postaja veliko bolj atraktiven za kupce, s čimer socialna omrežja pridobivajo na pomembnosti za sam biznis. 5. V letu 2015 bodo socialna omrežja nadaljevala z iskanjem načinov, kako da prepričati podjetja, da uporabljajo njihove oglaševalske programe. Facebook je že začel z zmanjšanjem možnosti organskih postov na svoji platformi, in isto se predvideva za Instagram (ker je tudi njegov lastnik Zuckerberg), medtem ko Tweeter uvaja filtre za news feed, podobne tem na Facebook-u. Postaja vse težje uporavljati s socialnimi omrežji v marketinške namene brez dodatnih plačil s strani istih in ta trend se bo nadaljeval z rastjo. VISAN 20/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA PROF. DR MAJA ĐUKANOVIĆ: SLOVENAČKI U SRBIJI Slovenački jezik se u Srbiji izučava na više nivoa: na Univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, u društvima Slovenaca i na različitim jezičkim tečajevima. Na Filološkom fakultetu u Beogradu slovenački jezik i kultura studiraju se na Katedri na opštu lingvistiku, u vidu četvorogodišnjih paralelnih studija, a na Katedri za srpski jezik i književnost slovenački jezik se uči dva semestra, kao i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Za studije slovenačkog jezika vlada veliko interesovanje, a kako tvrde studenti, predavanja i vežbe su zanimljivi i stečena znanja su korisna. Slovenski jezik se v Srbiji poučuje na več ravneh: na Univerzah v Beogradu in Novem Sadu, v društvih Slovencev in na različnih jezikovnih tečajih. Na Filološki fakulteti v Beogradu se slovenski jezik in kultura študirata na Oddelku za splošno jezikoslovje, v obliki štiriletnega vzporednega študija, na Oddelku za srbski jezik in književnost pa se slovenščina uči dva semestra, ravno tako kot na Filozofski fakulteti v Novem Sadu. Za študij slovenščine velja veliko zanimanje, saj so, kot zagotavljajo študentje, predavanja in vaje zanimivi in pridobljena znanja so uporabna. U okviru lektorata za slovenistiku, koji je deo Katedre za opštu lingvistiku, često gostuju predavači iz Slovenije, vodeći slovenisti, pisci i kulturni pregaoci. Nastava se odvija uz veliku podršku Centra za slovenački jezik kao drugi/strani sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani i u saradnji sa Ambasadom R. Slovenije, Nacionalnim savetom slovenačke nacionalne manjine u Srbiji i Društvom Slovenaca Sava iz Beograda. Studenti učestvuju na kulturnim manifestacijama koje organizuje slovenačka zajednica, pišu i prevode za različite publikacije i učestvuju na tečajevima slovenačkog jezika u Ljubljani. V okviru lektorata za slovenistiko, ki je del Oddelka za splošno jezikoslovje, pogosto gostujejo predavatelji iz Slovenije, vodilni slovenisti, pisatelji in kulturniki. Pouk se udejanja ob veliki podpori Centra za slovenščino kot drugi/tuji jezik s Filozofske fakultete v Ljubljani ter v sodelovanju z Veleposlaništvom R. Slovenije, Nacionalnim svetom slovenske narodne manjšine v Srbiji in Društvom Slovencev Sava iz Beograda. Študentje sodelujejo na kulturnih prireditvah, ki jih organizira slovenska skupnost, pišejo in prevajajo za različne publikacije in se udeležujejo tečajev slovenščine v Ljubljani. U okviru društava Slovenaca u Srbiji slovenački jezik predaju dve učiteljice upućene iz Slovenije i tri honorarna nastavnika iz Srbije. Nastavu pohađaju deca, omladina i odrasli slovenačkog porekla, koji učestvuju u životu slovenačke zajednice u Srbiji i na taj način čuvaju slovenački jezik i kulturu u ovim predelima. O kvalitetu nastave brine Zavod za školstvo R. Slovenije u saradnji sa Službom za Slovence u dijaspori i različitim stručnim institucijama. Za decu slovenačkog porekla, koji su već treća ili četvrta generacija u inostranstvu i većinom nemaju kontakta sa Slovenijom, od velikog značaja su bile stipendije za letnje tečajeve slovenačkog jezika koje su deci i studentima omogućavala slovenačka preduzeća. I u Sloveniji postoji interesovanje za studije srbistike. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani srpski jezik se V okviru društev Slovencev v Srbiji slovenščino poučujeta dve učiteljici napoteni iz Slovenije ter trije učitelji iz Srbije. Pouk obiskujejo otroci, mladina in odrasli slovenskega rodu, ki sodelujejo v življenju slovenske skupnosti v Srbiji in na ta način ohranjajo slovenski jezik in kulturo v teh krajih. Za kakovost pouka skrbi Zavod za šolstvo Republike Slovenije v sodelovanju z Uradom za Slovence v zamejstvu in po svetu ter različnimi strokovnimi inštitucijami. Za otroke slovenskega rodu, ki so že tretja ali četrta generacija v tujini in večinoma nimajo stikov s Slovenijo, so bile zelo pomembne štipendije za poletne tečaje slovenščine, ki so jih otrokom in študentom omogočala slovenska podjetja. Tudi v Sloveniji obstaja zanimanje za študij srbščine. Na Filozofski fakulteti v Ljubljani se srbski jezik študira kot samostojna študijska smer, za otroke priseljencev 21/29 Na sadržaj BILTEN studira kao samostalna grupa, a za decu imigranata se u osnovnim školama organizuje dodatna nastava maternjeg jezika. Između dve države postoji živa naučna saradnja i razmena. Godišnje se objavi više književnih i stručnih prevoda u oba smera, organizuju se brojna pozorišna, muzička, likovna i druga gostovanja. Stoleće razvoja nastave slovenačkog jezika u Srbiji prošlo je kroz različite faze, ali nikada nije bilo prekinuto. Činjenica da je lektorat slovenačkog jezika u Beogradu sada najveći slovenistički lektorat na svetu, potvrđuje da smo povezivanjem različitih nivoa i oblika učenja, pravilno postavili smernice razvoja. U narednom periodu očekujemo uspostavljanje bližih kontakata sa slovenačkim preduzećima i u saradnji sa njima, formiranje kadrova koji bi se usavršavali s obzirom na zahteve tržišta. JUN 2015. pa se v osnovnih šolah organizira dopolnilni pouk materinščine. Med dvema državama obstaja tudi živa znanstvena izmenjava in sodelovanje. Letno izide več knjižnih in strokovnih prevodov v obeh smereh, organi-zirajo se številna gledališka, glasbena, likovna in druga gostovanja. Stoletje dolg razvoj pouka slovenščine v Srbiji je šel skozi različne faze, toda nikoli ni bil prekinjen. Dejstvo, da je sedaj lektorat slovenskega jezika v Beogradu največji slovenistični lektorat na svetu, pr-ča o tem, da smo, s povezovanjem različnih ravni in oblik učenja, pravilno zastavili smernice razvoja. V naslednjem obdobju pričakujemo vzpostavljanje tesnejših stikov s slovenskimi podjetji in v sodelovanju z njimi, oblikovanju kadrov, ki bi se izpopolnjevali glede na zahteve trga. ZAKONODAVSTVO NOVI ZAKONI Zakonа o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta “Beograd na vodi” Zakon o inspekciskom nadzoru Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama Zakon o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji 22/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. TURIZAM NA VRHU JADRANA - PORTOROŽ I PIRAN – BERNARDIN GROUP MICE Dva prelepa grada koja svakom posetiocu nude potpuno autentičan kulturološki miks pod uticajem Severnog Mediterana. Inspirišu i ističu se kako modernošću tako i fascinantnom istorijom. Dva slovenska bisera, ki obiskovalcem ponujata pristno kulturno mešanico pod vplivom severnega Sredozemlja. Navdihujeta in izstopata tako z svojo sodobnostjo kot s fascinantno zgodovino. Bernardin Group MICE je grupa 3 rezorta na slovenačkoj obali. St. Bernardin, Salinera i San Simon - 3 rezorta za različite orijentacije, od 3 do 5 zvezdica, pod istim krovom, za pokret, motivaciju, rukovođenje i materijalizaciju. Bernardin Group je skupina 3 resortov na slovenski obali. Ponudba obsega 3 hotelske komplekse v Portorožu, Izoli in Strunjanu s hoteli in apartmaji kategorije vse od treh do petih zvezdic. St. Bernardin je najveći i najznačajniji kongresni centar u Sloveniji. Kompleks se sastoji od tri hotela i kongresnog centra sa ukupno 16 multifunkcionalnih dvorana, od kojih najveća može da primi 1100 delegata. Višenamenska organizacija Centra omogućava najrazličitije događaje. Centar je opremljen kabinama za simultano prevođenje, VIP sobom, kancelarijama, te kuhinjom. St. Bernardin najpomembnejši kongresni center v Sloveniji. Večnamenska zasnova centra omogoča organizacijo najrazličnejših prireditev. Na voljo je 16 sodobno opremljenih večnamenskih dvoran. Največja sprejme do 1100 udeležencev. Center je opremljen s kabinami za simultano prevajanje, vključuje pa še VIP sobo, Business center, pisarne, ter banketno kuhinjo. Salinera, okružen mediteranskom vegetacijom je savršen prostor za sastanke u opuštenom i prirodnom okruženju, koje kombinuje bioenergiju, prirodu, sport i kulinarstvo. San Simon predstavlja savršenu lokaciju za događaje pod otvorenim nebom, piknike, sportske igre ili događjaje organizovane po potrebi. Salinera, obdan z mediteranskim rastlinjem, idealen je kraj za dogodke v sproščenem in naravnem okolju. Združuje bioenergijo, naravo, šport in kulinariko. San Simon v Izoli po drugi strani predstavlja idealno lokacijo za izvedbo dogodkov na prostem, kot so pikniki, športne igre ali prilagojene dogodke. Više na: www.bernardingroup.si/mice Več na: www.bernardingroup.si/mice 23/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. U GUČI TRUBA NAJBOLJE ZVUČI! Prestonica trube će i ove godine biti domaćin brojnim ljubiteljima i poštovacima zvuka ovog limenog instrumenta. Dragačevski sabor trubača će se održati 55. put od 3. do 9. avgusta. Goste koji iz raznih delova sveta pohrle u Guču, očekuje dobra zabava uz raznovrstan kulturno-umetnički program. Na finalnom takmičenju trubačkih orkestara koje tradicionalno započinje saborskom himnom „Sa Ovčara i Kablara“ nadmetaće se 16 trubačkih orkestara iz različitih delova Srbije. Na impozantnoj pozornici stadiona u Guči začuće se i trube Bobana Markovića, Dejana Petrovića i Dejana Lazarevića, eminentnih umetnika čija je slava počela upravo pobedom na saboru. Dobar provod garantuju i koncerti Gorana Bregovića i Sanje Ilić i Balkanike. Prestolnica trobente bo tudi v tem letu gostiteljica številnih ljubiteljev in občudovalcev zvoka tega instrumenta. 55. Dragačevski sabor trubača bo potekal od 3. do 9. avgusta. Goste, ki z različnih krajev sveta pridejo v Gučo, čaka dobra zabava s pestrim kulturnim programom. Na finalnem tekmovanju trobentnih orkestrov, ki se tradicionalno začne s himno “Z Ovčara in Kablara”, bo tekmovalo 16 orkestrov iz različnih krajev Srbije. Na veličastnem odru stadiona v Guči se bodo slišale tudi trobente Bobana Markovića, Dejana Petrovića in Dejana Lazarevića, uglednih umetnikov, katerih slava se je začela z zmago na shodu. Dobro zabavo zagotavljata tudi koncerta Gorana Bregovića in Sanje Ilića in Balkanike. Osim dobrog provoda tokom festivalskih dana Dragačevo ima još mnogo toga da ponudi. Muzej trube u samom centru Guče od zaborava čuva tradiciju trubaštva. U njegovoj neposrednoj blizini je Crkva Svetog arhangela Gavrila, mesto gde se trubači prvi put okupiše davne 1961. godine. Park osnovne škole u Guči krasi jedinstven muzej kamenih spomenika, krajputaša, po kome je ovaj kraj i prepoznatljiv. Poleg dobre zabave tekom festivalskih dnevov Dragačevo ponuja še veliko stvari. Muzej trobente v mestnem jedru Guče, ki ohranja tradicijo trobente. V njegovi bližini je Cerkev Svetega arhangela Gavrila, mesto, kjer so se leta 1961 trobentači prvič zbrali. Park osnovne šole v Guči krasi unikaten muzej kamnitih spomenikov, tako imenovanih krajputašev, po katerih je ta kraj prepoznaven. Na samo 10 km od Guče, na obroncima planine Jelice, nalaze se Goračići, selo u kome su nikla brojna seoska turistička domaćinstva. Muzej Goračićke bune, svedok je borbe srpskih seljaka sa kraja XIX veka za slobodu i pravdu. Tamo je i najstarija crkva u Dragačevu posvećena Rođenju Presvete Bogorodice. Na planini Jelici nalazi se arheološko nalazište Gradina, sa ostacima iz doba cara Justinijana I. Samo 10 km od Guče, na pobočju gore Jelice, so Goračići, kjer so nastale številne turistične kmetije. Muzej Goračićke bune je dokaz o boju srbskih kmetov s konca XIX. stoletja za svobodo in pravico. Tam se nahaja tudi najstarejša cerkev v Dragačevu, posvečena rojstvu Device Marije. Na gori Jelici se nahaja tudi arheološko najdišče Gradina, z ostanki iz obdobja cesarja Justinijana I. Jezero u Vučkovici na 15 km od Guče nalazi se u prelepom šumskom okruženju i utočište je brojnih ribolovaca tokom letnjeg perioda. Nedaleko od Guče između planina Ovčar i Kablar svoj tok usekla je reka Zapadna Morava, praveći zadivljujuće meandre. Sa njene leve i desne strane nalazi se ukupno deset srednjovekovnih manastira i dva sveta mesta. Jezero v Vučkovici, 15 km oddaljeno od Guče, se nahaja v čudovitem gozdnem okolju in je zavetišče številnih ribičev v poletnem obdobju. Nedaleč od Guče med gorami Ovčar in Kablar, je reka Zahodna Morava vklesala svoj tok in je pri tem naredila čudovite meandre. Na njeni levi in desni strani se nahaja skupaj deset srednjeveških samostanov in dva sveta kraja. Boravak u Guči pruža niz mogućnosti za posetu brojnim okolnim turističkim destinacijama kao što su Ovčar Banja i Zlakusa, poznata po jedinstvenoj grnčariji. Bivanje v Guči ponuja veliko možnosti za obisk številnih turističnih destinacij, kot so Ovčar banja i Zlakusa, znana po edninstvenemu lončarstvu. 24/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. BANJSKI KOMPLEKS HEVIZ 25/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. HUNGUEST HOTEL FREZA 26/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. ZDRAV ŽIVOT DON DON, LIDER U PEKARSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE Tradicionalno najbolji hlebovi Tradicionalno najboljši kruh Svi oni koji vode računa o svom zdravlju i ishrani dobro znaju da u organizam treba unositi dovoljno hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode. Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da se redovnim konzumiranjem hleba od ražanog, ječmenog brašna ili od integralnih žitarica, koji je bogat vlaknastim materijama, pomaže pri prevenciji različitih oboljenja. Vsi tisti, ki skrbijo za svoje zdravje in prehrano, dobro vedo, v organizem treba vnašati dovolj hranljivih snovi, ogljikovih hidratov, proteinov, masti, vitaminov, mineralov in vode. Rezultati najnovejših raziskov kažejo, da lahko z redno uporabo kruha iz ržene ali ječmenove moke oziroma integralnih žitaric, ki vsebujejo veliko vlaknastih snovi, preprečimo nastanek številnih bolezni. Prateći ukuse i potrebe potrošača, kompanija Don Don obogatila je svoju ponudu Domaćeg hleba i uvela Susam hleb sa semenkama. Pravljen po tradicionalnoj recepturi i produžene svežine i do četiri dana, ovaj hleb sadrži četiri vrste semenki: susam, lan, proso i suncokret koji pomažu zaštiti srca i krvnih sudova i odličan su dodatak svim obrocima od žitarica. Ob stalnem spremljanju okusov in potreb potrošnikov je podjetje Don Don še obogatilo svojo ponudbo Domačega kruha, s kruhom s sezamom in semeni. Narejen je po tradicionalnem receptu s podaljšanim rokom trajanja do 4 dni, sestavljen iz 4 vrst različnih semen: sezam, lan, pros in sončnica, ki še kako pomagajo pri zaščiti srca in ožilja, obenem pa so odličen dodatek vsem obrokom iz žitaric. Kompanija Don Don pod brendovima „Naše Zrno“ i Tvojih 5 minuta“ u svojih 8 pogona dnevno proizvodi više oko 400.000 vekni hleba. Za proizvodnju hleba i peciva u pogonima ove kompanije dnevno se utroši 165 tona brašna, ili oko 60.000 tona brašna godišnje. Podjetje Don Don, pod blagovno znamko „Naše zrno“ in „Tvojih 5 minuta“, v svojih 8 proizvodnih obratih proizvede več kot 400.000 hlebcev kruha. Za proizvodnjo kruha in peciva v obratih svojega podjetja dnevno porabi tudi do 165 ton moke, oz. približno 60.000 ton letno. MAGIČNI NAPITAK Izvor: Blic žena Izvir: Blic žena Mnogi sanjaju da imaju ravan stomak, ali uprkos dijeti, rigoroznom režimu ishrane i iscrpljujućim vežbama, nikako ne uspevaju da dođu do željenih rezultata. Veliko vas sanja, da imate raven trebuh, ampak kljub dieti, rigorozni prehrani in napornim treningom, vam ne uspe, da bi prišli do zaželenega rezultata. Ovaj napitak možete pripremiti svi, a sastojke verovatno već imate u svom frižideru. Ono što je sjajno jeste da se ovaj koktel priprema veoma lako i za bukvalno par minuta. Ta napitek lahko pripravi vsak in sestavine verjetno že imate v hladilniku. Odlično je, da se ta koktejl pripravlja zelo enostavno in dobesedno par minutah. Sastojci koji će vam biti potrebni su: - ½ šolje svežih ili smrznutih malina - 1 grejpfrut Sestavine, ki jih potrebujete, so: - ½ skodelice svežih ali zmrznjenih malin - 1 grenivka 27/29 Na sadržaj BILTEN - ½ jabuke - ½ kruške - 1/3 šolje soka od pomorandže JUN 2015. - ½ jabolke - ½ hruške - 1/3 skodelice pomorančneg soka Priprema se tako što se voće dobro opere i stavi u blender, a potom se ispasira sve dok se ne dobije fini šejk. Dodajte sok od pomorandže, promešajte i popijte. Sadje dobro operite in ga dajte v mešalnik in ga potem mešajte vse dokler ne dobite finega smutija. Dodajte pomorančni sok, premešajte in popijte. Poleg tega, da je odličnega in osvežilnega okusa, boste, če ga boste redno pili, hitro videli rezultate. Vedno ga pijte zjutraj na prazen želodec. Pored toga što je sjajnog i osvežavajućeg ukusa, ako budete redovno konzumirali ovaj koktel brzo ćete primetiti rezultate. Uvek ga pijte ujutru na prazan stomak. ODMOR UZ KNJIGU ALEKSANDAR DIKLIĆ: BEOGRAD – VEČITI GRAD Za članove Slovenačkog poslovnog Kluba izdavačka kuća SKORDISK je obezbedila popust od čak 30%! 28/29 Na sadržaj BILTEN JUN 2015. Dragi članovi, dragi prijatelji, LAGUNA i Slovenački poslovni klub vam želi da letnje mesece provedete uz svoje najdraže i uživajući u lepom vremenu, a dok se odmarate izdavačka kuća da pročitate sledeća izdanja: 29/29 vam preporučuje Na sadržaj
© Copyright 2024